Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

И војници КФОР жртве осиромашеног уранијума

И војници КФОР жртве осиромашеног уранијума
Војници Кфора на Косову и Метохији (Фото Танјуг)

Италијански војници који су били у мисијама КФОР желе да докажу да постоји веза између болести које су добили и њиховог боравка на Косову и Метохији.

Дејство осиромашеног уранијума који је током бомбардовања бачен на нашу земљу 1999. године изазива опречна мишљена стручне јавности - од тога да је главни узрочник канцерогених обољења, до тога да је безопасан, објавила је Прва телевизија, наведено је на сајту Б92.

За време бомбардовања 1999. године, на територију Србије бачено је између 10 и 15 тона осиромашеног уранијума, а највише је бачено на КиМ.

„Када пореде колика је то радиоактивност уранијума неко је израчунао да је килограм банана једнако килограм осиромашеног уранијума”, наводи радиолог Александар Ивковиц.

Међутим, „након само шест месеци боравка тамо, војници су се враћали болесни”, истиче докторка Антионета Гати.

До данас је, како се наводи, умрло 300 италијанских војника, 4.000 је болесно, а основали су и друштво жртава осиромашеног уранијума. (Танјуг)

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

boki
Znaci napravili su belaj svojim prijateljima Albancima ne Srbima posto ih tamo dole skoro i da nema...
Бранислав Станојловић
Нема, синко, никаквог белаја. Тај, иначе бескорисни и безопасни, материјал се користи за муницију само због високе специфичне тежине да може да пробије оклоп тенка и убије некога као сваки обичан метак.
Бранислав Станојловић
Пре око 4 деценије ваљак пречника 20цм и толике висине ми је неколико година придржавао врата моје лабораторије на универзитету у Ливерпулу. Сада сам пензионер у 75ој години и могу волу реп да ишчупам. У 60ој години сам добио сина, а у 62ој ћерку. Не лупетајте!
Наталија
Кад се погледају војници,у пуној опреми,са маскама на лицу,који и сами страдају од штетних ефеката уранијума и других радиоактивних и отровних материја,не може а да се не помисли на народ,који без икакве заштите био je и јесте на контаминираној територији.Мора да се маkсимално пружи помоћ свима угроженима и води прецизна евиденција о оболелим у умрлим жртвама.Свако негирање и умањивање злочина је злочин.А потенцијлане жртве смо сви у целој регији,од Вардара па до Триглава,и шире.Да се никад не понови!
Vladimir
Ovo je zaista tako medju italijanskim vojnicima a i u Italiji se to gura u stranu tako da su imali velike muke da se to prizna na sudovima. Podatak o broju obolelih je tacan, cak i nesto tezi tako da to otkriva jednu uzasnu zdravstveno-ekolosku katastrofu. Ne poznajem ni jedan drugi podatak vredniji od ove cinjenica u smislu vece informacije o tezini stanja.
Сандра
@Petar Ilic Импрсивна је ваша селективна обавештеност и тенденциозност.Ради се о еколошкој катастрофи без преседана у европској историји.У животној средини на тлу Србије, у коју спада и Косово,поред уранијума,детектован је и плутонијум и велики број токсина,због бомбардовања индустисјо -хемијских комплекса.Ако се зна да је полужвот уранијума 4,5 милијарде година и да је 1 литар отрова ПЦБа,који је доспео у животну средину(поред других отрова) ,довољан да се загади милијарда литара воде, онда је јасно зашто је 1999. извештај шефа прве мисије УНЕПа био склоњен од јавности и касније рађене цензуре извештаја са терена. На крају за вашу информацију присуство плутонијума потврдила су истраживања у швајцарским и шведким лабораторијама 2001.године.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.