Деца европских џихадиста на стубу срама

Како преноси „Зидојче цајтунг”, немачке дипломате су у притвору посетиле мајке, које су тражиле да им децу одведу назад у Немачку. У питању су углавном мала деца или бебе, од којих су четворо у затвору у Ербилу, где се налази и једна Немица пред порођајем. Децу су или рођена у зони сукоба или су их мајке довеле у Сирију и Ирак када су приступиле ИД. Деца која су рођена на сиријској територији под контролом ИД имају само крштенице са печатом ИД, али будући да су им мајке Немице – могу да добију немачко држављанство.

Само неколико дана пре овог сазнања, БфВ је саопштио да су малолетници који се враћају са ратишта у Сирији и Ираку у Немачку радикализовани те да могу да буду нова генерација које је ИД регрутовала да извршавају терористичке нападе у Немачкој. Ова домаћа контраобавештајна служба је истакла да за службе безбедности представља додатни изазов то што ти млади људи уживају правну заштиту као и остали малолетници у Немачкој.

У Министарству спољних послова наводе да је већ разматрано да ли ће повратак ове деце у Немачку бити могући безбедносни ризик и да службе безбедности не брину бебе и веома мала деца, јер су они, како преноси „Зидојче цајтунг”, трауматизовани али не и радикализовани. Али, они су забринути због старије деце. „Препознајемо опасност од деце која се из ратних зона враћају у Немачку, а које су џихадисти социјализовали и индоктринисали”, рекао је Масен.

И док службе безбедности, не само у Немачкој већ и у суседној Француској и Белгији, искључиво брину да не дође до терористичког напада, релативно мали број људи брине како интегрисати ту децу, која су веома често прошла посебну врсту тортуре због чега своје вршњаке у Европи углавном виде као „зле невернике”.

Наиме, на територијама под контролом ИД, јавно одрубљивање глава или бичевање затвореника је саставни део бруталног „наставног програма” који почиње у дететовој четвртој години. У деветој години девојчице завршавају „школу” јер се сматра да су довољно старе за удају, док дечаци тада крећу са војном обуком, премда их у и ранијем добу користе за насилне пропагандне видео-снимке које ИД објављује на интернету. Тако се на једном видео-снимку види како дечак од око четири године пуца из пиштоља у затвореника који се налази на дечјем игралишту.

Према речима др Јана Кизилхана, немачког психолога курдског порекла који лечи децу војнике у Ираку и дечаке из јазидске мањине који су под присилом били регрутовани од ИД а сада су дошли у Немачку као избеглице, ова деца су присуствовала мучењима, силовањима, убиствима, а у неким случајевима су и сама учествовала у злочинима.

„Агресија је један од главних проблема”, каже он и истиче да се ова деца после суочавају са „ноћним морама, проблемима са спавањем и концентрацијом”, као и да их је „ИД обучила да имају најмању могућу емпатију” према другима.

Према његовим речима, неопходно је најмање две године свакодневне интервенције социјалних радника, психотерапеута, наставника и осталих професионалаца како би се овој деци дала шанса за нормалан живот.

„Овој деци је неопходна сигурност. Неопходна им је стабилност и оријентација”, истиче он.

Управо на то тешко наилазе. Страх и предрасуде околине, као и демонизација њихове породице која је била у ИД, најчешће утичу да ова деца буду стигматизована, иако су заправо невине жртве рата, на шта указује и међународно право.

Према речима Данијела Келера, терапеута из Штутгарта који је помагао једном оваквом деветогодишњем повратнику из Сирије у Белгију, о овим особама људи имају веома чврсте негативне ставове.

„Већина људи би радије волела да их виде мртве или осуђене и стављене иза решетака. Проблем је што највећи део становништва уопште није свестан да су то деца и да она нису ни за шта крива”, истиче Келер, који је успео после једногодишњег рада са деветогодишњаком да га врати да нормално похађа школу и да заправо поново буде дете.