Избори или нова фарса

Да ли ће на данашњој Скупштини ФСС победити разумна опција која се огледа у захтеву за одржавањем ванредних избора на свим нивоима на којима би били изабрани нови људи у највише фудбалске органе, или друга која заговара „хитан поступак” и моментални избор новог руководства, питање је које се може окарактерисати као „бити, или не бити” укупне организације и овог спорта у Србији.

Да ли ће, под маском хитности победити они који заговарају доношење решења већ данас или они разумнији, одговорнији, свесни да се излаз из дугогодишње кризе може наћи само генералним спремањем на „свим нивоима”.

Игара у нашем фудбалу већ је и превише да бисмо поверовали да се ствари могу поправити на брзину, избором једног, или двојице људи, или неког колективног тела, које би повело овај посрнули спорт напред.

Својеврсна лицитација именима наводних кандидата - сведоци смо ових дана - говори само у прилог оној народној да „не лаје кера због села, већ због себе”, а ми додајемо и због интереса силних чауша који су се увукли, на овај или онај начин, кроз најразличитије канале у фудбалску организацију. Користећи све благодети позиције коју су себи обезбедили деловањем кроз медије и захваљујући многим медијским посленицима, јавно се декларишу за чисте односе, користе својеврсну маглу која деценијама обавија наш најпопуларнији спорт. Све то зарад личних интереса а у стилу: „ствари се морају променити…” а ми додајемо… да би остало све исто!

Резултат досадашњег рада је свима знан. Остали смо без учешћа на предстојећем европском шампионату, сви наши клубови већ у првим утакмицама опростили су се од Европе, мутна распродаја играча наставља се несмањеном жестином, нереди на стадионима и око њих не престају, афере се ређају као на покретној траци, да би на крају и сам први човек фудбалске организације побегао из земље и нашао се на полицијској потерници. У Европи нас гледају као шугаву овцу.

Заиста, има ли земље у свету у којој се сличне ствари догађају?

И сад, када нико не може да оповргне ове констатације, појединци у фудбалу и око њега, опет нуде кадровска решења, некакве спасиоце „по хитном поступку”. На жалост у том „послу” барјак носе неки медији у којима је одавно остварена пробитачна интересна спрега фудбалских моћника и новинара.

Заиста, има ли то смисла? Да ли треба да наводимо имена једних те истих људи који се годинама врте у круг, од ове, до оне функције и годинама преко својих портпарола у медијима харају нашим фудбалом?

Држава, на жалост, више није оно што је некад била, када су утицајни појединци из власти како - тако надгледали шта се у фудбалу ради и контролисали ситуацију. То време је прошло, они су заувек отишли, али остали су многи други „посленици”, који уз часне изузетке и данас владају, али без икакве контроле и одговорности пред било ким и за било шта. Врте се у круг од савезних капитена, преко саветника, до председника комисија и форума, тренерских и других организација, на својеврсном рингишпилу власти и утицаја, погубном каруселу за наш фудбал, али корисном за њих.

Може ли данашња Скупштина да се ухвати у коштац са таквима, да не дозволи да јој се још једном, по ко зна који пут наметне „спасоносно решење”, прода рог за свећу?

Надамо се да ће се делегати ипак определити за најширу могућу расправу на свим нивоима која би, верујемо, довела до тако неопходних промена и доласка нових људи на чело фудбалске организације кроз изборе. Некомпромитованих ни у ком смислу, одговорних, који су се доказали у свом раду, па макар не били из фудбала - на чему иначе фудбалски душебрижници толико инсистирају - речју, људи од друштвеног ауторитета и поверења.

Можда ће неко приговорити да заговарамо државно мешање у спорт и спортске организације. Може и тако да се схвати, јер избор је између даљег пропадања и стављања тачке на досадашњу погубну праксу. Понекад решење мора да буде болно, све зависи од степена болести. А наш фудбал је, то се голим оком види, тешко болестан.

Хируршки резови су неопходни… то делегати данашње Скупштине морају да схвате. Времена више нема.