Izbori ili nova farsa

Da li će na današnjoj Skupštini FSS pobediti razumna opcija koja se ogleda u zahtevu za održavanjem vanrednih izbora na svim nivoima na kojima bi bili izabrani novi ljudi u najviše fudbalske organe, ili druga koja zagovara „hitan postupak” i momentalni izbor novog rukovodstva, pitanje je koje se može okarakterisati kao „biti, ili ne biti” ukupne organizacije i ovog sporta u Srbiji.

Da li će, pod maskom hitnosti pobediti oni koji zagovaraju donošenje rešenja već danas ili oni razumniji, odgovorniji, svesni da se izlaz iz dugogodišnje krize može naći samo generalnim spremanjem na „svim nivoima”.

Igara u našem fudbalu već je i previše da bismo poverovali da se stvari mogu popraviti na brzinu, izborom jednog, ili dvojice ljudi, ili nekog kolektivnog tela, koje bi povelo ovaj posrnuli sport napred.

Svojevrsna licitacija imenima navodnih kandidata - svedoci smo ovih dana - govori samo u prilog onoj narodnoj da „ne laje kera zbog sela, već zbog sebe”, a mi dodajemo i zbog interesa silnih čauša koji su se uvukli, na ovaj ili onaj način, kroz najrazličitije kanale u fudbalsku organizaciju. Koristeći sve blagodeti pozicije koju su sebi obezbedili delovanjem kroz medije i zahvaljujući mnogim medijskim poslenicima, javno se deklarišu za čiste odnose, koriste svojevrsnu maglu koja decenijama obavija naš najpopularniji sport. Sve to zarad ličnih interesa a u stilu: „stvari se moraju promeniti…” a mi dodajemo… da bi ostalo sve isto!

Rezultat dosadašnjeg rada je svima znan. Ostali smo bez učešća na predstojećem evropskom šampionatu, svi naši klubovi već u prvim utakmicama oprostili su se od Evrope, mutna rasprodaja igrača nastavlja se nesmanjenom žestinom, neredi na stadionima i oko njih ne prestaju, afere se ređaju kao na pokretnoj traci, da bi na kraju i sam prvi čovek fudbalske organizacije pobegao iz zemlje i našao se na policijskoj poternici. U Evropi nas gledaju kao šugavu ovcu.

Zaista, ima li zemlje u svetu u kojoj se slične stvari događaju?

I sad, kada niko ne može da opovrgne ove konstatacije, pojedinci u fudbalu i oko njega, opet nude kadrovska rešenja, nekakve spasioce „po hitnom postupku”. Na žalost u tom „poslu” barjak nose neki mediji u kojima je odavno ostvarena probitačna interesna sprega fudbalskih moćnika i novinara.

Zaista, ima li to smisla? Da li treba da navodimo imena jednih te istih ljudi koji se godinama vrte u krug, od ove, do one funkcije i godinama preko svojih portparola u medijima haraju našim fudbalom?

Država, na žalost, više nije ono što je nekad bila, kada su uticajni pojedinci iz vlasti kako - tako nadgledali šta se u fudbalu radi i kontrolisali situaciju. To vreme je prošlo, oni su zauvek otišli, ali ostali su mnogi drugi „poslenici”, koji uz časne izuzetke i danas vladaju, ali bez ikakve kontrole i odgovornosti pred bilo kim i za bilo šta. Vrte se u krug od saveznih kapitena, preko savetnika, do predsednika komisija i foruma, trenerskih i drugih organizacija, na svojevrsnom ringišpilu vlasti i uticaja, pogubnom karuselu za naš fudbal, ali korisnom za njih.

Može li današnja Skupština da se uhvati u koštac sa takvima, da ne dozvoli da joj se još jednom, po ko zna koji put nametne „spasonosno rešenje”, proda rog za sveću?

Nadamo se da će se delegati ipak opredeliti za najširu moguću raspravu na svim nivoima koja bi, verujemo, dovela do tako neophodnih promena i dolaska novih ljudi na čelo fudbalske organizacije kroz izbore. Nekompromitovanih ni u kom smislu, odgovornih, koji su se dokazali u svom radu, pa makar ne bili iz fudbala - na čemu inače fudbalski dušebrižnici toliko insistiraju - rečju, ljudi od društvenog autoriteta i poverenja.

Možda će neko prigovoriti da zagovaramo državno mešanje u sport i sportske organizacije. Može i tako da se shvati, jer izbor je između daljeg propadanja i stavljanja tačke na dosadašnju pogubnu praksu. Ponekad rešenje mora da bude bolno, sve zavisi od stepena bolesti. A naš fudbal je, to se golim okom vidi, teško bolestan.

Hirurški rezovi su neophodni… to delegati današnje Skupštine moraju da shvate. Vremena više nema.