Малине на ломачи

Ваљево – Када је Владан Миловановић(47) из села Балиновића код Ваљева после темељних и скупих припрема 2002. године, на пола хектара на отвореном простору и под пластеницима површине 1.600 квадратних метара засадио 10.000 младица малине америчке сорте тјуламен, радовао се као мало дете. Помислио је да је почело остварење његовог сна, јер је зрење цењених плодова било „темпирано” у пролећне дане и извоз на европску пијацу. Међутим, уместо берићета овај пољопривредник пуних пет година се потуца по судовима и надлежним институцијама због преваре и штете која премашује 240.000 евра, а која је настала услед куповине 10.000 заражених садница малина.

Због немогућности да добије задовољење од редовних судова, преко правног заступника поднео је пријаву Специјалном суду за борбу против организованог криминала, тврдећи да је жртва такозване пољопривредне, односно како он каже, „сељачке мафије”. Колико је нама познато Владан Миловановић, први је српски сељак који се обратио овој високој судској установи.

Иначе, Владанов ход по мукама почео је у лето 2003. године када су саднице малина занеле прве плодове. Сам је уочио да су биљке у лошем стању а нешто касније да свака од њих на кореновом систему има израслине у облику кромпира што је био јасан сигнал да су заражене тешком болешћу – раком корена. О томе је одмах обавестио др Милољуба Станисављевића, из Института за воће у Чачку, из чијег приватног расадника је купио саднице. Овај воћар светског гласа био му је и ментор у целом подухвату.

– Станисављевић ме у почетку тешио говорећи да није у питању озбиљан проблем и да због тога не треба да бринем. Додао је да ће само род бити умањен што ја нисам желео да прихватим, јер сам учинио све да буде максималан. Када сам наставио са провером о зараженим садницама на другим местима и јавно говорио о томе Станисављевић ми је понудио рефундирање садница. То сам одбио јер није узео у обзир сва моја претходна улагања у пластенике са системом за загревање и наводњавање, изградњу мини хладњаче и друге пратеће садржаје које сам подигао по пројекту и његовим саветима. Ради се о укупном улагању од око 240.000 евра. После мог одбијања он је приликом сваког новог контакта био арогантан говорећи како је име од струке а ја безначајни паор који може да прихвати његов предлог, али и не мора.Нисам имао куд већ сам задовољење потражио пред Општинским судом у Чачку. Одмах после тога по налогу тамошњег тужилаштва код мене у Балиновић долазе судски вештаци и узимају узорке садница за које је на Институту за заштиту биља у Београду, утврђено да су заражене – прича Миловановић.

У моменту док су се проверавале одређене околности из тужбе испоставља се да Станисављевић није имао документацију о истинитости врсте што је значило да ова сорта америчке малине није била регистрована у Србији, па самим тим није ни могла да се ставља у промет.Због тога, вели Миловановић, тужилаштво у Чачку подиже оптужницу теретећи га за превару и промет недозвољених материјала. Паралелно оштећени воћар у Општинском суду у Ваљеву, покреће парнични поступак за надокнаду штете.

– Будући да се радило о заразној болести малине која је могла да се рашири на цео регион о свему сам обавестио надлежне државне институције, стручне службе и инспекције. Пре свих Завод за пољопривреду у Ваљеву и Министарство за пољопривреду. Заузврат сам добио критике па и претње како ће и мене позвати на одговорност. Додуше, једино су ми изашли у „сусрет” слањем посматрачке екипе која је присуствовала, по решењу Министарства за пољопривреду, спаљивању заражених садница. После „ломаче” Општински суд у Чачку, доноси првостепену пресуду којом Станисављевића ослобађа одговорности „поткрепљујући” то презентацијом документа о регистрацији спорне сорте малине – каже Миловановић.

У намери да се спаси тешког банкрота, понижења, увреда, он је преко свог правног заступника поднео пријаву Специјалном суду за борбу против организованог криминала. На списку пријављених поред Станисављевића, за нелегални промет нерегистрованих и заражених садница, његове супруге као сувласника расадника нашли су се и Министарство за пољопривреду, односно његове стручне службе за злоупотребу службеног положаја и омогућавање оптуженом да избегне казну, чланови комисије при Министарству за пољопривреду за брзометну „фантомску” регистрацију нове сорте, односно царинарница у Краљеву, за коју се наводи, да није приликом увоза садница радила посао како треба.

– Ја сам имао добре и велике амбиције, да пре свих силних прича, својим средствима и радом одем у Европу. Али, као што видите сада сам приморан да замолим државу да ми у томе не помаже, већ да ме заштити од оних који на европским причама покушавају на туђ рачун да профитирају – каже Владан Миловановић.

Одакле једном пољопривреднику 240.000 евра? На ово питање Владан Миловановић, одговорио је без околишања и икаквог суздржавања. Најпре је подсетио да је наведена сума у ствари висина одштетног захтева који су израчунали судски вештаци. Међутим, ни новац уложен у пропали пројекат, односно посао није био мали.

– Он потиче делом из моје мале породичне фирме која постоји од 1990. године и која је солидно пословала. Наравно, без додатних средстава које сам добио кредитним задуживањем код банке не би могао ништа да урадим. После најновијих околности са доста напора измирујем кредитне обавезе уз стално присутни страх да не изгубим такозвани кредитни рејтинг који је, колико сам ја схватио, највећи капитал за људе мог имовног стања и пословних амбиција – објашњава Миловановић.