Европски новац за пољопривреду доступан од децембра

Србија је коначно успела да отклони све недостатке везане за повлачење европског новца за пољопривреду. Како „Политика” сазнаје, већ је извесно да ће се овакав закључак наћи у извештају ревизора Европске комисије (ЕК) који су пре неколико дана боравили у Београду. Званична објава Брисела очекује се средином децембра, али прве исплате пољопривредници могу да очекују тек у 2018. години.

– Сигнали су позитивни. Закључак је да смо успели да отклонимо блокирајуће факторе који су нам, до сада, били сметња за коришћење претприступног фонда ЕУ за аграр. Званичну акредитацију очекујемо у децембру, након извештаја ревизора – рекао је за наш лист Жарко Радат, директор Агенције за аграрна плаћања.

Србији је из Ипард фондова (за четворогодишњи период 2014–2020) одобрено 175 милиона евра, али то не значи и да ће нам сав новац одмах бити доступан. Следеће године на рачуне домаћих пољопривредника, и то у најбољем случају, могла би да легне тек десетина тог новца – односно око 15 милиона евра. Наш саговорник најављује да ће први конкурси највероватније бити расписани средином наредног месеца. Најпре за куповину механизације и трактора, а убрзо и за набавку опреме за прерађивачку индустрију.

Искуство других држава показује да је добијање зеленог светла из Брисела можда и лакши део посла на путу до европског буџета за аграр. За пољопривреднике тек потом почиње мукотрпан процес са неизвесним резултатима, од писања пројеката до обезбеђивања новца за инвестиције. Мало је познато да они који аплицирају за европски новац морају претходно на рачуну да обезбеде целокупан износ који траже. Услови које тренутно нуде комерцијалне банке у Србији нису најповољнији, камате износе од седам до девет одсто са кратким роковима отплате – до пет или шест година. То је неповољно ако се зна да су пољопривредници, рецимо, у Хрватској имали неупоредиво боље почетне позиције. Кредитирање је обезбеђено преко Хрватске банке за обнову и развој, с роком отплате до 14 година укључујући три или пет година „грејс” периода и са каматом од свега три одсто. То су били значајни подстицаји јер искуства показују да одобравање пројекта у просеку траје девет месеци, док су пољопривредници на реализацију чекали неколико месеци али и до две године.

На примеру Хрватске видимо и да су се услуге консултаната за помоћ око конкурисања за Ипард фондове папрено наплаћивале. Пољопривредници углавном нису били способни да сами уђу у пројекат конкурисања за бесповратну помоћ. Ангажовали су консултантске куће које су за тај посао (прикупљање документације, писање пројеката...)  узимале и до 4.000 евра. Али ни тамо то није била гаранција да ће на крају добити новац.

– Тачно је да пољопривредници морају да буду спремни да самостално реализују инвестицију. Да ли ће ангажовати консултанте то је њихов избор. Део тих трошкова ће моћи да рефундирају приком захтева за субвенцију – каже Радат, додајући да ће држава обезбедити саветнике за обуку на терену, али да министарство пољопривреде неће издавати лиценце нити ће препоручивати консултантске куће које могу да се баве тим послом. То значи да ће пољопривредници бити препуштени сопственом избору.