Шеста главна врлина: храброст

Према речнику: именица женског рода, од латинског "cor", срце; чврстина духа; снага пред опасношћу; неустрашивост; срчаност; одважност; истрајност.

Према Исусу Христосу: "Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити ни за што, осим да се проспе напоље и да је људи погазе. Ви сте видјело свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји. Нити се ужиже свијећа и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући." (Јеванђеље по Матеју, 5:13-15)

У жару борбе: Јуче сам имала снаге да се борим. Данас ћу имати снаге да победим. (Бернадет Девлин, католичка активисткиња у Северној Ирској)

Међу светим оцима у пустињи: једна група калуђера из манастира у Скети – међу којима и велики игуман Никерије – шетали једном по египатској пустињи, кад пред њих бану један лав. Престрашени, сви се дадоше у трк.

После много година, кад је Никерије лежао на самртној постељи, један од калуђера примети:

– Оче игумане, сећаш се оног дана када смо наишли на лава? То је био једини пут кад сам те видео да си се уплашио.

– Али ја се нисам уплашио од лава.

– Па зашто си онда трчао са свима нама?

– Мислио сам да је боље да једне вечери побегнем од дивље звери, него да до краја живота бежим од таштине.

Из једног говора: Народ треба да окрене леђа онима који вређају људско достојанство, тврдећи да су једни господари а други слуге. Тиме се свака особа претвара у грабљивицу чији опстанак зависи од уништавања другога. Треба да створимо једно храбро друштво које признаје да сви ми, били црнци или белци, припадамо истој раси, да се рађамо једнаки и да имамо иста права на слободу, напредак и демократију. Такво друштво неће никада више дозволити постојање политичких затвореника. (Нелсон Мандела, који је двадесет и осам година провео као политички затвореник, у свом говору приликом примања Нобелове награде за мир, 10.12.1993.)

Пред апсолутним злом: два рабина настоје на све могуће начине да пруже духовну утеху Јеврејима у нацистичкој Немачкој. Целе једне године, иако премирући од страха, успевају да заварају Гестапо и да обављају верску службу у различитим заједницама.

Напослетку, бивају ухваћени. Један од њих, престрављен због оног што му предстоји, не престаје да се моли. Други по читав дан само спава.

– Зашто спаваш? – пита преплашени рабин. – Зар те није страх? Зар не знаш шта може да нас задеси?

– Плашио сам се све док нисам доспео у затвор. Сада, кад сам ухапшен, шта ми вреди да се плашим? Време страха је прошло; сад наступа време храбрости да се суочим са својом судбином.

На једној плажи: Шта видиш око себе? Страх у сваком појединцу на тој прекрасној плажи, у сумрак од чије лепоте застаје дах. Страх од самоће, страх од мрака који машта насељава нечистим силама, страх од огрешења о правила лепог понашања, страх од Божијег суда, страх од људских приговарања, страх од правде која кажњава сваки пропуст, страх од ризика и губитка, страх од тражења повишице, страх од прихватања изазова, страх од непознатих места, страх од страних језика, страх од туђе равнодушности, страх од старости, страх од смрти, страх да други не примете наше мане, страх да неће приметити наше врлине. Страх, страх, страх. Живот је владавина страха, сенка гиљотине. (Из романа "Ђаво и госпођица Прим").

Према једном мудрацу: Храброст се испољава у делима, а не у речима; она није блеф, ароганција или лудило. Храбар човек је онај који се усуђује да чини оно што сматра исправним, и прихвата последице својих поступака – биле оне политичке, социјалне или личне.

Човек може да се покори другоме из два разлога: из страха да не буде кажњен, или из љубави. Покоравање које произилази из љубави хиљаду пута је моћније него страх од казне. (Махатма Ганди, 1869–1948)