Калуђер ће помрсити конце

Гледаоци РТС-а недељом увече, у ударном термину, гледају глумца Гордана Кичића (40) скоро три сата. Прво у серији „Сенке над Балканом”, а затим у шоу-програму „Луда ноћ”. Одлично се сналази у обе форме, дајући максимум и као водитељ у музичко-забавном програму и као главни негативац у трилеру чија је радња смештена у двадесете године 20. века, на Балкан као простор у коме се укрштају висока политика, локални интереси, капитал и криминал.

– Алимпије Марић је велепоседник, власник ланца апотека у тадашњој Краљевини СХС. А Калуђер је личност која држи подземље и преузима монопол над трговином опијумом. Помрсиће конце, што ће публика тек видети – прича Кичић не желећи да открива детаље.

Његови Алимпије и Калуђер су учени људи, познају прилике у друштву и политици оног доба, и врло су сналажљиви.

– Калуђер је дело сценариста, пре свих Дејана Стојиљковића који је писао 90 посто сцена мог лика. У овој улози сам променио само две речи. Оно што је написано, то је и играно. Није било импровизације. Било је штриховања, али само ако су сцене биле предуге. Калуђер је вербалан лик. Тираде које изговара су природне. Морао сам да пронађем најбољи угао за тај лик. Никада до сада нисам имао прилику да играм таквог негативца, тако компликовану личност коју треба одбранити, стати иза таквог карактера – истиче наш саговорник.

Открива нам да није било у плану да он игра Калуђера, јер га је креатор серије Драган Бјелогрлић, када му је пре две и по године послао сценарио за прве две епизоде, видео у другој улози:

– Мени се допала улога Калуђера, која је била само у назнакама, није била детаљно осмишљена. Гњавио сам Бјелогрлића, мучио сам га и на крају убедио да ја треба да играм Калуђера. Чак сам имао и пробно снимање јер ми је стало било да себе проверим. Био сам убедљив и Бјелогрлић ми је поверовао. Тај лик је један од најзанимљивијих који сам одиграо у последње време. Наруку ми је ишло што смо дуго снимали, око осам-девет месеци, са прекидима. Имао сам 20 дана снимања који нису били у континуитету, већ у различитима временима и добима, тако да сам имао времена да размишљам о том лику. Калуђер је изазов јер ми глумци немамо често прилику да играмо по таквом материјалу.

Кичић каже да је серија квалитетно написана, да је имала сву подршку продукције и РТС-а да се реализује што боље и да има будућност и код нас и у иностранству. То је екипи дало мотив да се потруди, па је лествица подигнута у жанровском, стилском и продукционом аспекту:

– „Сенкама над Балканом” је направљен искорак у домаћој продукцији, пре свега у жанру и у комплексности приче и ликова. Код нас је постојало веровање да што је серија једноставнија и линеаранија, то ће бити гледанија, што није истина. Ова серија има изузетну гледаност, много већу од комплетног серијског програма који се тренутно приказује. Публика је воли, прати и коментарише на друштвеним мрежама. Чак ме гледаоци заустављају на улици.

Са глумцем Бјелогрлићем Кичић је често сарађивао: делили су кадрове у домаћим филмовима „Рат уживо” и „Ма није он такав”, али са редитељем Бјелогрлићем ово му је прва сарадња.

– Он је изузетан као редитељ. Врло добро познаје глумачки апарат. Његове индикације су прецизне и разумљиве. Милина је радити са њим. Тачно зна шта хоће од серије – истиче глумац који је у серији радио и са редитељима Мирославом Лекићем и Срђаном Спасићем.

Кичић, који је играо и у новим „Отвореним вратима”, „Војној академији”, „Убицама мог оца” и „Сумњивим лицима”, сматра да су серије данас много атрактивније и боље од филмова. Тога су, каже, и код нас свесни гледаоци, аутори, као и телевизије, емитери.

– Надам се да ћемо снимати што амбициозније и занимљивије серије јер су оне место где се среће добро писање, квалитетна продукција и фантастична глума која може да траје. У серијама су негативци добили више простора него у филмовима. У филму морате да се вежете за извесног јунака за два, два и по сата. Серије нуде потентност тих антијунака који могу да имају своје приче, оправдања и да дођу до свог замаха. Попут Френк Анбдервуд у „Кући од карата”. То је тренд који би требало да се настави, јер публика воли да гледа и једну и другу страну. У филму аутори морају да заузму став у односу на причу. У серији, која има 10–12 епизода, где негативци имају много простора, није све црно-бело, него је у сивој зони која је најзанимљивија за гледаоце, а и за глумце јер могу свашта да пробају, а има избора и за редитеља.

Као водитељ и музичар, Кичић је на РТС-у водио емисију „Најбољи оркестри Србије”, па не чуди што је позван да води „Луду ноћ”, заједно са Драганом Косјерином, Маријом Вељковић и Марком Живићем.

– РТС је после дугог времена укључио све своје креативне и продукцијске ресурсе. Направили су програм који ће остати упамћен. Оливера Ковачевић, Урош Марковић и Ања Рогљић, као креатори овог шоу-програма, потрудили су се да направе спој такмичарског, квиз програма са ревијалним извођењима певача који се нису опробали у другим жанровима. Изводе се старе песме у новом руху. И одлично звуче у живом извођењу народног оркестар РТС-а и специјализованог састава „Луде ноћи” у којем су неки од тренутно најбољих музичара Србије. Шоу промовише музичке жанрове који нису много заступљени на нашим телевизијама: шансоне из шездесетих и седамдесетих година, баладе, поп и рок композиције које можемо да чујемо само на радију. Ми подсећамо на некадашњу земљу, на старе вредности које су заборављене, на време фестивала шансона, време озбиљних уметника попут Арсена Дедића и других кантаутора.

Наш саговорник истиче да је анимозитет између два тима у емисији фиктиван, а најкомичније реплике у програму нису написане већ су импровизоване. Свака емисија почиње и завршава се кореографијама које водитељи увежбавају са Миланом Громилићем и Иваном Милеуснићем, а неке од песама које се изводе Кичић воли да слуша:

– Нарочито нашу музику осамдесетих година. Од Бајаге, преко „Ју групе” до „Денис и Денис”. То је музика уз коју сам одрастао.

У новој години Гордан ће у новој филмској улози бити везан за телевизију. У комедији „Патуљци са насловних страна”, која ће премијерно бити приказан 17. јануара, игра Николу, водитеља који креира ријалити програм да би завршио у њему.

– Редитељ Милорад Милинковић Дебели, иначе и аутор сценарија, покушао је да завири иза ријалитија који опседа домаће телевизије. Прича прати момка који је инволвиран у ријалити, у томе се добро осећа и ужива, и користи то све на најгрозније начине, али се деси заплет који га промени. Сценарио је духовит, гротескан, али и сатиричан. Филм је ружно огледало стварности у којој се налазимо – указује наш саговорник и истиче да није гледао домаће ријалити програме јер филм слика људе који осмишљавају такве програме.

Прихватио „Ајвар” без читања сценарија

Кичић је недавно завршио свој део снимања домаћег филма „Ајвар”:

– Редитељка и косценаристкиња филма Ана Марија Роси и ја се дуго знамо, још са факултета. Пријатељи смо, играо сам у њеној причи у омнибусу „Неке друге приче”. Пре годину, две рекла ми је да има улогу за мене и да ће ми послати сценарио. Рекао сам јој: прихватам, не мораш да ми шаљеш текст. А сценарио је изврстан. Наташа Нинковић и Сергеј Трифуновић играју главни брачни пар чија се љубав гаси, а Александра Јанковић и ја други пар, њихове кумове, са којима се виде на мучној вечери. Биће то филм о интими двоје људи.