Каталонски сепаратисти обећавају да ће бити добри

Суд је ра­ни­је од­ба­цио мо­гућ­ност да оп­ту­же­ни ка­та­лон­ски се­це­си­о­ни­сти иза­ђу уз ка­у­ци­ју јер је сма­трао да би мо­гли да на­пу­сте Шпа­ни­ју или уни­ште до­ка­зе. У обра­ћа­њу вр­хов­ним су­ди­ја­ма, укло­ње­ни ми­ни­стри об­ја­шња­ва­ју да не би мо­гли да уни­ште ни­је­дан до­каз јер су ис­те­ра­ни из вла­де и јер је Ма­дрид пре­у­зео ди­рект­ну упра­ву над ре­ги­о­ном, због че­га ни­је­дан члан до­не­дав­не ад­ми­ни­стра­ци­је не­ма при­ступ ка­та­лон­ским уста­но­ва­ма и до­ку­мен­ти­ма. 

За ма­дрид­ску штам­пу, ово је још је­дан по­раз ка­та­лон­ских по­ли­ти­ча­ра јер су при­зна­ли шпан­ски су­ве­ре­ни­тет и „од­у­ста­ли од јед­но­стра­ног про­гла­ше­ња не­за­ви­сно­сти”. Обе­ћа­ли су и да ће, ако по­но­во до­ђу на власт, ин­си­сти­ра­ти на ди­ја­ло­гу, што се ту­ма­чи и као њи­хо­во обе­ћа­ње да ви­ше не­ће ор­га­ни­зо­ва­ти ре­фе­рен­ду­ме и про­гла­ша­ва­ти от­це­пље­ње без са­гла­сно­сти пре­сто­ни­це. 

Због то­га што су усво­ји­ли де­кла­ра­ци­ју о не­за­ви­сно­сти, иза ре­ше­та­ка су се на­шли до­не­дав­ни пот­пред­сед­ник вла­де у Бар­се­ло­ни Ори­ол Жун­ке­рас и сед­мо­ро ми­ни­ста­ра. Осум­њи­че­ни су за ди­за­ње по­бу­не и фи­нан­сиј­ске мал­вер­за­ци­је, што је оп­ту­жни­ца са ко­јом се су­о­ча­ва­ју и до­ско­ра­шњи по­кра­јин­ски пре­ми­јер Кар­лес Пуђ­де­мон и че­тво­ро оста­лих ми­ни­ста­ра ко­ји су са њим пре­бе­гли у Бел­ги­ју. 

Оно што Жун­ке­рас и оста­ли зва­нич­ни­ци иза ре­ше­та­ка по­ку­ша­ва­ју да из­деј­ству­ју је не­што на­лик оно­ме што је до­би­ла пред­сед­ни­ца ре­ги­о­нал­ног пар­ла­мен­та Кар­ме Фор­ка­дељ, ко­ја је пр­ва пре­сто­нич­ким ор­га­ни­ма да­ла реч да ће би­ти до­бра. Да би је пу­сти­ли да се бра­ни са сло­бо­де, Кар­ме Фор­ка­дељ је мо­ра­ла да из­ја­ви да при­зна­је шпан­ску власт и да је де­кла­ра­ци­ја о не­за­ви­сно­сти би­ла сим­бо­лич­на, као и да обе­ћа да на из­бо­ри­ма не­ће за­го­ва­ра­ти оса­мо­ста­ље­ње Ка­та­ло­ни­је. По­сле то­га је уз ка­у­ци­ју иза­шло и че­тво­ро ње­них пот­пред­сед­ни­ка и се­кре­та­ра.

Док је за Жун­ке­ра­са, ли­де­ра Ре­пу­бли­кан­ске ле­ви­це Ка­та­ло­ни­је, не­мо­гу­ће да се на из­бо­ри­ма бо­ри из за­тво­ра, Пуђ­де­мон, пред­сед­ник Ка­та­лон­ске европ­ске де­мо­крат­ске стран­ке, от­кри­ва да је то ве­о­ма те­шко ра­ди­ти и из ег­зи­ла. Са пар­тиј­ским са­бор­ци­ма код ку­ће су­ко­био се већ на по­чет­ку кам­па­ње на­го­ве­шта­ва­ју­ћи да би сле­де­ћи ре­фе­рен­дум мо­гао да бу­де онај о из­ла­ску Ка­та­ло­ни­је из Европ­ске уни­је. Иако је твр­дио да ће не­за­ви­сна Бар­се­ло­на оста­ти у уни­ји или да ће тра­жи­ти да по­ста­не чла­ни­ца, Пуђ­де­мон је пре не­ко­ли­ко да­на ис­та­као да ће Ка­та­лон­ци раз­ми­сли­ти да ли же­ле да оста­ну у ор­га­ни­за­ци­ји ко­ја ни­је по­др­жа­ла њи­хо­ву не­за­ви­сност ни­ти је ре­а­го­ва­ла ка­да их је ту­кла шпан­ска по­ли­ци­ја. Убр­зо по­сле то­га његова стран­ка про­ба­ла је да убе­ди би­ра­че у то да европ­ска бу­дућ­ност Ка­та­ло­ни­је ни­је упит­на.