Ирска формула за шкотски брегзит

Учинити све значи да је њихов премијер Лео Варадкар спреман да средином децембра у Бриселу уложи вето – када чланице ЕУ које га једногласно подржавају буду гласале о откључавању преговора о трговини са Лондоном. Ирска влада чврста је у ставу да ће британској влади „спустити рампу” на почетак најважнијих преговора које је чекају – о трговинским везама са унијом – ако написмено не буде гарантовала да рампама неће одвојити Северну Ирску.

Даблин би, дакле, био задовољан ако северноисточни део ирског острва, који је у склопу Уједињеног Краљевства, постане изузетак тако што ће остати у јединственом европском тржишту и царинској унији. Али, и Шкотска жели да буде изузетак као Северна Ирска. Сматрају да и они треба да буду део овог пакет аранжмана, поготову ако се узме у обзир да су на прошлогодишњем референдуму рекли да желе да остану у унији.

Шкоти су, стога, озбиљно загледани у ирску будућност која би их могла довести у незавидан положај.

Мајк Расел, министар задужен за брегзит из Шкотске националне партије, каже да би, попут Белфаста, требало да добију исту шансу.

„Ако би Северна Ирска остала део јединственог тржишта и царинске уније, то би била идеална ситуација да и ми останемо њен део. Ако се ово решење примењује негде другде, верујемо да имамо право да питамо можемо ли се и ми придружити”, каже Расел „Ајриш тајмсу”.

Овај оштар противник брегзита каже и да су делегиране власти у Единбургу, Белфасту и Кардифу скрајнуте док конзервативна британска влада погрешно води преговоре на „прилично запањујуће начине”.

„Ово су практични проблеми које треба решити, а ми нисмо за преговарачким столом”, оцењује Расел и додаје да је Лондон идеолошки подељен око судбоносног питања.

„Комплексно разбијање односа Британије и уније има озбиљне последице по будућност свих острвских влада, а ипак они који говоре у наше име не схватају да им је потребно више од идеје на столу”, каже шкотски министар.

Његова и уједно водећа партија у Шкотској залаже се за то да остану у простору бестарифног трговања и тржишту које примењује слободу кретања роба, капитала и људи. На њиховим острвима, рецимо, у наредних пет година пензионисаће се 80.000 од 250.000 радника. Ову радну снагу, кажу, не могу надоместити без значајних миграција.

Шкотска национална партија залаже се и за други референдум о независности, а ирски сценарио могао би додатно подстаћи шкотско бирачко тело да гласањем врати независност коју су 1707. године изгубили утопивши се у британску краљевину. Подсећајући на то да је остало мање од 500 дана до разлаза од ЕУ, Расел је убеђен да ће у неком тренутку његови земљаци гласањем о одвајању од Велике Британије морати да бирају између коначног исхода брегзита и чланства у ЕУ.

„Време је да то урадимо када знамо који је избор”, закључује министар за ирски лист.
 

Лондон наводно спреман да плати 60 милијарди евра за напуштање ЕУ

Мишел Барније, који у име Европске уније преговара са Лондоном о разлазу, наговестио је да би ускоро требало да саопшти детаље о финансијским условима повлачења Острва из ЕУ. Барније није коментарисао медијске наводе о понуди Лондона да плати 60 милијарди евра, али је Ројтерсу рекао да би кроз неколико дана требало да ставе тачку на ову тему. У међувремену је „Дејли телеграф”, позивајући се на неименоване изворе, објавио да је постигнут договор о бракоразводном рачуну у износу од 60 милијарди евра. Овом темом  бавили су се и други острвски медији наводећи различите износе у распону од 45 до чак 100 милијарди евра.