Туристички бум
Ушли смо у децембар, најзначајнији месец за београдски туризам. За Београд, туризам није важан само због имиџа града у свету, већ и зато што је то најбрже растућа привредна грана. Наш град ће ове године зарадити око 800 милиона евра од туризма, а све више суграђана налази посао у тој привредној грани.
Од 66.000 Београђана који су запослени ове године већина ради у сектору услуга. Успон београдског туризма на најбољи начин показује како Београд напредује, развија се и мења последње четири године. Наш град је од јануара до септембра ове године остварио више од 1.600.000 ноћења, што је раст од 23 одсто у односу на исти период прошле године, док је број долазака страних гостију већи за око 20 одсто. До краја године остварићемо више од два милиона ноћења.
До пре четири године ови бројеви су били незамисливи. Од 2014. до данас број ноћења и страних гостију расте сваке године за више од 10 одсто. Број странаца који је 2013. године посетио Београд био је нешто мањи од 370.000, 2016. године је више од 733.000 странаца боравило у нашем граду, а само у првих девет месеци ове године наш град обишло је 652.000 страних туриста. У Београду је 2013. године радило 67 хотела, а данас их је 94, што је раст од безмало 30 одсто.
Све ове бројке јасно говоре како се наш град последње четири године развија. Нико не може да оспори туристички бум у Београду. То се није десило само од себе. Иза тог резултата стоји велики рад града и Владе Србије. Када питате стране туристе како одлучују да посете неки град један од најважнијих разлога су добре авио-везе. Зато је храбра одлука Владе Србије из 2013. године да прекине деценијску агонију државног авио-превозника ЈАТ и да са „Етихадом” направи ново предузеће „Ер Србија” била веома важна, не само за привреду Србије, већ и за туризам у нашем граду. Захваљујући националном авио-превознику, Београд је данас директно повезан са више од 30 европских и медитеранских дестинација, са Америком, као и са дестинацијама широм света преко сувласника компаније „Етихад”. Једноставно, до Београда је данас лако доћи из било ког краја света.
Када Влада Србије буде донела одлуку о концесионару за Аеродром „Никола Тесла” што подразумева нову зграду и писту, број линија које директно повезују Београд са светом биће још већи, што због „Ер Србије”, што због других компанија. То ће се директно одразити на повећање броја туриста у Београду и Србији. Други разлог туристичког бума је промоција нашег града. Београд је само у току ове године, осим учешћа на сајмовима туризма, организовао 17 промоција нашег града као туристичке дестинације у свету, пре свега у региону. На једном од највећих светских сајмова у Шангају, Београд је изабран за најпопуларнију дестинацију. И ту долазимо до политике.
Како је могуће да људи у свету сада имају позитивнију слику о Београду и Србији, па пожеле да нас посете, и шта се то променило последње четири године? Када сами одлучујемо да ли ћемо посетити неку земљу бирамо дестинације о којима имамо позитивну представу, које су сигурне и до којих је лако доћи. Захваљујући спољној политици председника Вучића, представа о Србији и Београду у свету се мења набоље. Србија је сигурна земља, што је у данашње време веома важно за одлуку туристе да ли ће негде отпутовати или не. Србија је политички стабилна земља са предвидивом економском политиком, што је одлучујуће када инвеститори, па и они коју улажу у туризам, доносе одлуку где ће инвестирати. Најзначајнији корак направљен је када је почела реализација пројекта „Београд на води” који је знатно допринео да се промени имиџ Србије и Београда у свету, јер се о нама сада прича као о месту где инвеститори улажу милијарде евра, а не само о месту где се до пре двадесетак година ратовало.
Београд је познат и као град забаве, али то није довољно. Важно је да Београд буде уређен. То је један од разлога због којег смо протекле три године урадили 20.000 метара квадратних пешачких зона у центру Београда, због чега смо обновили готово 200 фасада ове и још толико планирамо следеће године, зашто уводимо јавне бицикле и зашто смо изградили 20 километара бициклистичких стаза од 120 километара колико планирамо. То је разлог због ког уређујемо Скадарлију и зашто се на Калемегдану после много година нешто ради. Обнављају се Мало степениште, Дамад Али-пашино турбе, чесма Мехмед-паше Соколовића, плато око Победника... Због тога ћемо следеће године заједно са Владом Србије да обнављамо Велико степениште, Сахат кулу и плато око Храма Светог Саве, да завршимо уређење Косанчићевог венца и отпочнемо реконструкцију Топличиног венца. Зато повезујемо Калемегдан гондолом са Новим Београдом и пасарелом са пристаништем, зато ћемо да уредимо Теразијску падину, а Васину улицу да претворимо у улицу културе. Отворили смо Музеј савремене уметности после десет година, а следеће године биће отворен Народни музеј. За две године почињемо обнову зграде у којој ће бити Музеј града Београда, а чека нас и реконструкција Турског купатила и обнова Ђумуркане.
Зато када видимо стране туристе у Београду, од којих град живи, треба да знамо да већина њих није дошла случајно. То је последица великог рада, како Градске управе, тако и владе, и на крају крајева најбољи доказ да је Србија постала уређена и стабилна европска земља у коју људи желе да дођу.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


