Убица из Панчева већ осуђиван за насиље

Панчево – Бојом међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама” наранџасто обасјаним здањем Народног музеја, Панчево до 10. децембра обележава и Дан борбе против сиде, Дан особа са инвалидитетом, годишњицу монтреалског масакра и Дан људских права.

Овај низ датума у граду на Тамишу црним новинским насловима најавила је на најгори могући начин и трагедија која се десила само неколико дана пре 25. новембра, Међународног дана борбе против насиља над женама, када је Синиша Радованчев ножем усмртио две деценије млађу невенчану супругу са којом је почетком новембра добио бебу.

Радованчеву је након саслушања пред тужиоцем одређен притвор због сумње да је извршио кривично дело убиства како би се спречило ометање поступка утицајем на сведоке, односно да дело не би поновио с обзиром на чињеницу да је већ осуђиван за дела са елементима насиља, али и због узнемирења јавности.

Јавност се јесте узнемирила, нарочито сазнањем да је за сада само осумњичени за убиство у породици, пресудом Основног суда у Панчеву, пре два месеца почео да издржава једногодишњу казну кућног затвора због наношења тешких повреда. У овом суду за „Политику” су потврдили да постоји правоснажна пресуда Радованчеву за наведено почињено кривично дело, а портпаролка Драгана Злоколица навела је да је Радованчеву 15. септембра 2016. изречена пресуда за наношење тешких повреда која је одмах постала правоснажна.

„Именовани је због тога почетком септембра 2017. године почео да издржава казну у просторијама у којима станује”, потврдила је Злоколица. Стручњаци правне струке за наш лист напомињу да ова два случаја никако не треба повезивати, јер је суд сигурно узео у обзир низ у том тренутку законских услова да се окривљени осуди на казну кућног затвора. Закон налаже да се цени то што није реч о истој оштећеној, да му је то било прво дело те врсте и да раније није био осуђиван.

Овај случај обележили су и опречне информације објављене у неким медијима да су се супружници пре злочина често свађали, док су исте комшије за „Политику” изјавиле да нису приметиле ништа забрињавајуће у њиховом односу. Професионалци тумаче такве опречне наводе као карактеристичну ситуацију у којој околина не реагује на сазнања о породичном насиљу у непосредном окружењу.

„Насиље над женама је углавном, невидљиво, све док се не деси трагичан исход, као што смо, нажалост, имали пример у нашем граду. Стално треба говорити да оно постоји и подизати свест људи да не сме да се дешава. Статистички знамо да жене трпе насиље од њихових партнера из разних разлога, можда зато што не знају шта је насиље и не могу да га препознају, можда зато што не знају да реагују и којим институцијама треба да се обрате”, каже Милица Тодоровић, председница градског Савета за родну равноправност.

Једна од њих је свакако и Центар за социјални рад „Солидарност” у Панчеву, који се по служеној дужности „умешао” у овај случај и преузео бебу тридесетогодишње Мирјане, која је за собом оставила и малолетну ћерку из првог брака. У установи за наш лист потврђују да им се овај пар није јављао ради помоћи око евентуалних брачних проблема, нити су супружнике имали на својој евиденцији као проблематичне.