Судије Уставног суда остале кратких рукава

Иако првобитно то није било планирано, судије и тужиоци, ипак ће следеће године добити повећање плата од пет одсто. У буџетским упутствима, која су објављена пре неколико недеља, они су били изузети са списка запослених у јавном сектору који ће догодине добити повишице.

Због тога је заменик председника Државног већа тужилаца Горан Илић упутио писмо министру финансија Душану Вујовићу, тражећи састанак на којем би могли да размотре због чега су тужиоци изузети од планираног повећања зарада.

„Иако у потпуности подржавамо планирано повећање плата државних службеника и намештеника у јавним тужилаштвима, истичемо да ће у датој ситуацији државни службеници у рангу вишег и самосталног саветника у вишим и апелационим тужилаштвима имати већу основну плату од заменика јавног тужиоца у основном и вишем јавном тужилаштву, чиме би се нарушио баланс у зарадама, имајући у виду степен сложености посла и одговорност носилаца јавнотужилачке функције и тужилачких саветника. Наглашавамо да плата носиоца јавнотужилачке функције није само економска категорија, већ и материјална гаранција тужилачке самосталности, због чега се, најављеним селективним приступом у погледу повећања плата носиоцима друге две гране власти, односно дискриминације носилаца јавнотужилачке функције у том погледу, озбиљно нарушава потребан баланс у систему поделе власти”, стајало је, између осталог, у писму упућеном министру Вујовићу.

Очигледно је да је министар финансија након тога променио мишљење и судије и тужиоце уврстио на списак оних који ће добити повећање плата.

То се, међутим, не може рећи за државне функционере у независним институцијама. Како може да се види из члана пет, повишицама могу да се надају само државни службеници и намештеници, али не и функционери. У предлогу овог закона наводи се да се плата неће повећати функционерима чија се зарада директно или индиректно одређује према плати судија. То, конкретно, значи да повереник Родољуб Шабић догодине неће добити повишицу, али ће службеницима у овој институцији плата бити већа пет одсто. Исто је и са директором Агенције за борбу против корупције који неће моћи да се нада повишици. Службеници у овој институцији имаће веће плате.

У Фискалном савету, на пример, повишицама не могу да се надају Павле Петровић, Никола Алтипармаков и Владимир Вучковић. Међутим, службеници у овој институцији добиће веће плате.

Са друге стране, планирано је да министри у влади добију повећање плата од пет одсто. Запослени у Народној скупштини, председник републике, премијер, потпредседници владе и запослени у Државном правобранилаштву добиће повишице. На списку оних којима ће бити повећана плата су и запослени у служби владе, осталим органима државне управе, укључујући и управне округе.

Оно што, такође, може да се види у Предлогу измена и допуна закона о буџетском систему је да повишицама не могу да се надају ни запослени у организацијама обавезног социјалног осигурања. То су ПИО фонд, РФЗО и НСЗ.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, сматра да су разлози због којих су се креатори економске политике одлучили на овакав корак смањење распона између плата функционера у независним институцијама и службеника.

Његов колега Милојко Арсић, са друге стране, каже да сасвим сигурно нису пресудили фискални разлози, јер за буџет то не би био велики трошак.

– Намера владе је, сасвим сигурно, било смањивање распона између највиших и најнижих зарада, али мислим да није оправдано, јер те разлике у платама нису велике. Као што би требало повећати плате премијеру и министрима, тако би требало веће плате да добију и функционери у независним институцијама – закључује Арсић.