САВЕТНИК СИМИЋ

Испада да је, успавана досадом вековног мира и свеколиког просперитета, ова земља решила да не допусти да њен јуначки ген закржља, па је саветнику премијера допао задатак да ратоборног духа ослободи из боце.

Да ли је у питању одоцнели закључак да је Србија у преговорима око будућности Космета била сувише дипломатска и блага, тек саветник Симић је америчко-српски косовски бој проширио на све чланице НАТО-а. Потом је, верујем под продуженим дејством адреналина а не тамјана, Црну Гору назвао "квазидржавом" зато што по налогу трибунала у Хагу не допушта улазак владике милешевског.

Хиперпродуктивни саветник задовољно може да глади браду остављајући другима да разреше ребус да ли је он инокосни произвођач претњи или је прекоредно унапређен у креатора световне политике, која прети употребом силе онима који не следе његова размишљања око Космета, и интерпретатора теократске политике која Србију завађа са суседом?

Није ово ништа лично. Консиљере Симић је једноставно ових дана узео мегафон и лансирао неке нове, прилично ратоборне идеје. Не раздире ме радозналост да ли је напрасно креативан или му је додељена улога популисте који млатара празном пушком. Занимају ме последице "новог патриотизма" заснованог на хобсовској доктрини општег рата.

На знак саветника који је глобалну политиколошку баштину обогатио изумом Космета као "НАТО државе", одмах су се јавили серијски пропагандисти који ни по коју цену не би дозволили да се нађемо у НАТО друштву. Превиђајући да су овој земљи неопходни и Запад и Исток, они би радије да Србија буде "Кремљ држава" него да се нађе у окаљаној евроатлантској интеграцији која – ето још једне велике мудрости – дефинитивно не може да опстане без Бондстила, пардон, Приштине.

Понет усхићењем открића које сматра ваљаним и конструктивним доприносом преговарачкој позицији београдског тима за Космет, чији је члан, правоверни саветник је затим са општег прешао на појединачно. У спасавање лика, дела и, кажу, драматичне судбине владике Филарета који на граници Црне Горе штрајкује глађу.

Набуситом оценом о "квазидржави насталој на таласу сепаратизма" саветник је ситуацију око владике, коју је Србија могла да искористи и забележи неки мали поен наспрам подгоричких србофоба, преокренуо у њихову корист.

Саветник је директно помогао дукљанској властели. Ако сутра буду нападали, испашће да се бране. Тако је колосално одмогао држављанима Црне Горе који се изјашњавају као Срби, истима у које се саветниково блиско окружење куне.

Пример државног службеника допао се и министру Илићу, чиме је у читаву причу уплетена и Влада. Народњак из Чачка је због Филарета одбио да оде у заказану службену посету. Великан демократског неимарства, кога је булдожер превезао до министарске фотеље чврсто асфалтиране у амбијенту све прозаичније коалиције, брани изборне гласове и црквена одличја која је добио. Лидер странке барем некога представља.

Кога представља саветник Симић? За њега нико није гласао. Није члан владе. Требало би да значи да представља себе. Сувише је гласан и учестао да би то деловало уверљиво. Полазим ипак од премисе да кандидат за првоборца против НАТО-а и аспирант за протођакона СПЦ говори само у своје име.

Испада да Србија – она која се толико буни против осионости светских силника – са истом страшћу надмоћника дели лекције и увреде чим је наспрам ње неко слабији. На пријем поводом прве годишњице црногорске независности у Београду нико важнији није хтео да дође.

Могао бих и то да протумачим као брљивост, јер ниједног министра није било ни на недавном пријему у амбасади Индонезије – земље чији нам је глас у Савету безбедности и те како важан. Биће да је тај глас важнији када треба путовати за Џакарту, а неважнији без дневница.

Но, да се вратим нусефектима изјаве о "квазидржави". Како то саветник у својству члана преговарачког тима за Космет мисли сутра да убеди тамошње Албанце да остану у Србији? Како да поверују да ће их "аутономија какву историја не познаје" штитити од Симића коме ни државни суверенитет Црне Горе ништа не значи?

Најгоре од свега је то што се саветникове изјаве не читају као лични став. Симић је, ипак, саветник премијера. Пошто се премијер не ограђује, чак не даје назнаку да се саветник мало много распојасао, ратоборни покличи и изјаве омаловажавања везују се за читаву Владу.

То би већ могао да буде део политичке игре која баца друго светло на осмишљену саветникову активност. Маните ме коалиционих споразума, али испада да је Симићев посао истеривање вештица које су се инфилтрирале и замаскирале, све у нади да ће тако прерушене преварити бираче на локалним, па и председничким изборима.