Друго име за ребаланс

Ова измена је била неопходна, јер је иницијално Законом о буџету за 2017. годину била забрањена било каква исплата награда запосленима у јавном сектору. То је експлицитно наведено у члану 16. овог прописа. Да би легално могла да исплати једнократну помоћ запосленима у сектору безбедности, влада је морала да допуни Закон о буџету за ову годину. Па се тако у допуни овог прописа у члану 16 додаје да је исплата бонуса могућа ако влада донесе одлуку о томе.

Суштински, овом изменом не мењају се ни приходи ни расходи, па она неће утицати на повећање дефицита у буџету. Односно, републичка каса ће до краја године, према свим прогнозама, бити у плусу. Није спорно ни да пара у државној благајни има. Исплата ових бонуса договорена је и са представницима мисије Међународног монетарног фонда, па је и Џејмс Руф у неколико наврата истакао како у буџету има новца да, осим пензионера, бонусе добију и поједине категорије запослених у јавном сектору. Истовремено Руф је рекао и то да је Србија у фискалној политици направила импресиван преокрет јер је дефицит 2014. године био међу највећима у Европи, а сада је каса у суфициту, док је јавну дуг у паду.

Иначе, и на сајту Владе Републике Србије, где се јавно објављују одлуке које су чланови кабинета Ане Брнабић усвојили, овај документ насловљен је са „ребаланс”.

У Фискалном савету истичу да се у члану два Закона о буџетском систему наводи да је ребаланс свака промена којом се буџет Републике Србије мења, односно допуњује у току године.

– С обзиром на то да се овај предлог зове допуна закона о буџету, формално то јесте ребаланс. Суштински, то, ипак, није. Јер, то није промена која ће утицати на повећање планираног дефицита – оцењују у Фискалном савету.

Ово није први ребаланс ког креатори економске политике тако не зову. Крајем 2015. године имали смо идентичну ситуацију.

Тадашњи премијер Александар Вучић говорио је тада да Србија први пут после 40 година неће имати ребаланс.

Међутим, посланици су тада усвојили Предлог закона о допуни закона о буџету за 2015. годину. Те године државна каса је прекројена из сличног разлога – да би се просветарима исплатила једнократна новчана помоћ од седам хиљада динара. И предлог тог закона имао је само два члана.

Све до 2015. године у Србији је била пракса да до краја године реалност потпуно демантује буџетски план, па су приходи обично били мањи, а расходи већи од првобитног плана. Све то је значајно повећавало дефицит, па су министри финансија због тога редовно у другој половини године морали да прекрајају државну касу. Због тога реч ребаланс у Србији има негативну конотацију.