САД признале Јерусалим за израелску престоницу

Оцењује се да је ово једна од најспорнијих Трампових одлука која би могла да запали Западну обалу и Газу. Палестинци у источном Јерусалиму виде своју будућу престоницу па је Трампов потез тамо доживљен као потапање њихових снова о држави, посебно о држави са главним градом у којем се налазе џамије Купола на стени и Ал Акса. Највиши дипломатски представник Палестине у Лондону је изјавио да је Трампова одлука „објава рата Блиском истоку”, али је „Џерузалем пост” јавио да током дана није било инцидената у граду, мада су у Гази спаљиване америчке заставе.

Ниједна земља нема амбасаду у Јерусалиму, који важи за осетљиво питање. Израелци су освојили источни, арапски део града у рату 1967. и прогласили га јединственом и недељивом престоницом, искључивши могућност поделе престонице са Арапима. Свет у анексији источног Јерусалима види кршење међународног права и инсистира на томе да се статус града мора решити искључиво договором обе стране. Из Вашингтона је поручено да је Трамп само признао реалност на терену јер је седиште израелске владе свакако у Јерусалиму, а не у Тел Авиву, и да САД нису оспориле могућност да се две стране договоре о будућности источног дела града.

Страх међународне заједнице је, преноси „Њујорк тајмс”, да ће Палестинци и остали муслимани другачије разумети Трампов говор – као америчко апсолутно држање стране Јеврејима. Све амбасаде САД на Блиском повећале су мере обезбеђења, а конзулат у Јерусалиму је упозорио америчке држављане на могуће немире. Стејт департмент је послао депешу свим дипломатама да не путују у Израел, Јерусалим и на Западну обалу. Критичари упозоравају да је амерички лидер послао антимуслиманску поруку и вероватно дао терористима изговор за нове нападе. Положај Палестинаца често се наводи у муслиманским притужбама на рачун САД и Израела. Зид плача је најсветије место за Јевреје, али се у његовој близини налази и Ал Акса, треће најсветије место за људе исламске вероисповести.

Америчка администрација је отежала посао партнерима у Јордану и Саудијској Арабији, којима ће сада бити још теже да са Вашингтоном деле обавештајне податке или убеђују Палестинце да буду флексибилнији у преговорима. Арапска лига је саопштила да је то напад на све Арапе. Осуде на Трампов рачун стигле су и из Ријада и из Амана, који су упозорили на могуће терористичке нападе, као и из Ирана, Русије и Кине. Критиковали су га и УН и западни савезници: британска премијерка Тереза Меј, британски министар спољних послова Борис Џонсон, шефица ЕУ Федерика Могерини, папа Фрања, сви су упозорили да би ово могао да значи крај преговора између Палестинаца и Израелаца. Трамп је ујединио америчке савезнике и ривале и међусобне непријатеље попут саудијског двора и шиитске републике.

Влада Бенјамина Нетанијахуа остала је усамљена у похвалама, при чему је премијер, дугогодишњи лобиста за пресељење америчке амбасаде, изјавио да је признат израелски „национални историјски идентитет”.

Зашто је Трамп урадио нешто чему се противи цео свет и што се може протумачити као фитиљ на бурету барета и окидач нове интифаде? Највероватније да је био мотивисан унутрашњом политиком и потребом да удовољи бирачком делу из редова хришћанске деснице, као и утицајном израелском лобију и финансијерима попут јеврејског тајкуна Шелдона Аделсона, пише  „Политико”. У неким јеврејским удружењима у САД хвале председника јер је наводно прекинуо ток лажних вести у којима се тврдило да Јерусалим није престоница Израела иако је свима било јасно да јесте. У другима су устали против ове одлуке верујући да је, како је пренео „Харец”, само петина Јевреја у САД подржала пресељење амбасаде и да ће Трамп наљутити арапске савезнике и разбеснети Палестинце који су већ очајни. Аналитирачи сматрају да је Трамп желео да потврди имиџ непредвидивог, политички некоректног председника који храбро ради оно што други не би смели, рушећи табуе. Он је најавио да ће његов потпредседник Мајк Пенс ових дана отпутовати на Блиски исток, али се не знају чак ни обриси нове америчке политике. Познато је само да је главни стратег председников зет Џаред Кушнер и да он преговара са саудијским принцом Мухамедом бин Салманом, који треба да „притисне” Палестинце.