Ћутање о кнезу Павлу

Нисам имао претензије историчара, нити сам писао научну студију о 27. марту, него сам писао новинарски коментар о забашуреној историјској истини и историјској прекретници на којој се поново данас налази Србија. Текст је посвећен кнезу Павлу, његовом државничком дигнитету, једној од ретких личности у српској историји која је жртвовала своје личне, породичне и родбинске интересе за добро свога народа.

Научни саветник Никола Жутић, иако не оспорава ниједан навод из мог текста или књиге „Кнез Павле – истина о 27. марту”, ни данас не налази ни једну реч о личности кнеза Павла и његовој улози у нашој историји, осим да је био у „незавидној” позицији. Тако се може схватити да Жутић и неки историчари и данас, макар само својим ћутањем, подржавају лаж о издајничкој улози кнеза Павла.

Нико није био наиван да помисли да наши историчари, којима су углавном сва документа о 27. марту била доступна и који су их у доколичарској атмосфери буџетских института деценијама превртали, нису знали истину о 27. марту и улози кнеза Павла. Проблем је у томе што нису били спремни да ту научну истину изнесу у јавност, што се у нашим уџбеницима историје скривала истина и данас је још увек Жутић и искусни историчари скривају.

Конкретно, у уџбенику за трећи разред гимназије (издање 2005) државног Завода за уџбенике, а један од четири коаутора је и „искусни историчар” Никола Жутић, о 27. марту се не каже буквално ништа осим што се констатује да је „у ноћи између 26. и 27 марта изведен државни удар у организацији групе официра, које је предводио Боривоје Мирковић”. Коме треба та и таква Жутићева истина? Никоме. Она више скрива него што казује.

Истина о 27. марту, искусних историчара, дакле остаје и даље скривена за младе нараштаје и за јавност. За сваки случај, она је похрањена у „волуминозној тематској збирци документа”, коју су Никола Жутић и његов ментор Бранко Петрановић, објавили 1990. године. Дакле, тек након слома комунистичке идеологије. Нажалост, професор Бранко Петрановић је за мене као новинара више познат по томе што је нашу новију историју проучавао кроз призму „револуција и контрареволуција” него по збирци докумената о 27. марту. Као главни и одговорни уредник магазина „Дуга”, почетком деведесетих, објавио сам неколико текстова у којима се указује да је пуч 27. марта 1941. инспирисан и организован од британских тајних служби, али се не сећам никаквог доприноса Николе Жутића да се та истина обелодани у медијима.

Новинар