Ćutanje o knezu Pavlu

Nisam imao pretenzije istoričara, niti sam pisao naučnu studiju o 27. martu, nego sam pisao novinarski komentar o zabašurenoj istorijskoj istini i istorijskoj prekretnici na kojoj se ponovo danas nalazi Srbija. Tekst je posvećen knezu Pavlu, njegovom državničkom dignitetu, jednoj od retkih ličnosti u srpskoj istoriji koja je žrtvovala svoje lične, porodične i rodbinske interese za dobro svoga naroda.

Naučni savetnik Nikola Žutić, iako ne osporava nijedan navod iz mog teksta ili knjige „Knez Pavle – istina o 27. martu”, ni danas ne nalazi ni jednu reč o ličnosti kneza Pavla i njegovoj ulozi u našoj istoriji, osim da je bio u „nezavidnoj” poziciji. Tako se može shvatiti da Žutić i neki istoričari i danas, makar samo svojim ćutanjem, podržavaju laž o izdajničkoj ulozi kneza Pavla.

Niko nije bio naivan da pomisli da naši istoričari, kojima su uglavnom sva dokumenta o 27. martu bila dostupna i koji su ih u dokoličarskoj atmosferi budžetskih instituta decenijama prevrtali, nisu znali istinu o 27. martu i ulozi kneza Pavla. Problem je u tome što nisu bili spremni da tu naučnu istinu iznesu u javnost, što se u našim udžbenicima istorije skrivala istina i danas je još uvek Žutić i iskusni istoričari skrivaju.

Konkretno, u udžbeniku za treći razred gimnazije (izdanje 2005) državnog Zavoda za udžbenike, a jedan od četiri koautora je i „iskusni istoričar” Nikola Žutić, o 27. martu se ne kaže bukvalno ništa osim što se konstatuje da je „u noći između 26. i 27 marta izveden državni udar u organizaciji grupe oficira, koje je predvodio Borivoje Mirković”. Kome treba ta i takva Žutićeva istina? Nikome. Ona više skriva nego što kazuje.

Istina o 27. martu, iskusnih istoričara, dakle ostaje i dalje skrivena za mlade naraštaje i za javnost. Za svaki slučaj, ona je pohranjena u „voluminoznoj tematskoj zbirci dokumenta”, koju su Nikola Žutić i njegov mentor Branko Petranović, objavili 1990. godine. Dakle, tek nakon sloma komunističke ideologije. Nažalost, profesor Branko Petranović je za mene kao novinara više poznat po tome što je našu noviju istoriju proučavao kroz prizmu „revolucija i kontrarevolucija” nego po zbirci dokumenata o 27. martu. Kao glavni i odgovorni urednik magazina „Duga”, početkom devedesetih, objavio sam nekoliko tekstova u kojima se ukazuje da je puč 27. marta 1941. inspirisan i organizovan od britanskih tajnih službi, ali se ne sećam nikakvog doprinosa Nikole Žutića da se ta istina obelodani u medijima.

Novinar