„Ага” – шпорет за сва времена

Пореклом је из Шведске, али је афирмацију и славу стекао у круговима више класе енглеског друштва. Прва која га је „усвојила” била је краљица Мери, а одмах затим постао је снобовски статусни симбол. Стигао је у Енглеску да би ту и остао. „Да би нешто значио, мораш имати три ствари: штапове за голф, пса птичара и шпорет ’ага’! То у ствари и није шпорет, то је „ролс-ројс” кухиње! Шта је ’ага’? То је добра страна живота”, тако су говорили (па и сада мисле) прави Британци. Иако га је креирао слепи изумитељ-дизајнер, шпорет „ага” није шпорет за слепе. Он је ремек-дело креатора који се потрудио да извуче највише од једног предмета чије су особине засноване на функцијама – припрема хране и ширење топлоте. У своје време био је идеалан за куће – дворце на селу. Тежак је једну тону, израђен од гвожђа, емајлиран до пуног сјаја, састоји се од 15 делова који се демонтирани испоручују до куће, где монтажу обављају два обучена радника читав један дан. Монтиран, има две рерне – једна је за чување топлоте, а друга за печење, две грејне плоче са блиставим челичним поклопцима. И на видном месту истакнут печат „ага”. Ради на нафту, гас или струју. Једна права леди је, у једном интервјуу, са поносом изјавила да у својој кући има „агу” већ пуних 50 година. Таква ствар се купује једном у животу и оставља у наследство генерацијама. А и како не би када је цена око 4.000 фунти.

Иако представља статусни симбол енглеског сеоског живота, овај култни предмет шведског порекла данас многи желе у својим домовима, који, ако су на неком спрату, морају поднети знатно ојачавање таванице. Недавно је једна дама из енглеског шоу-бизниса објашњавала на телевизији шта је све морала да уради у свом луксузном стану на високом спрату да би поред себе и свог партнера у њега уселила и једног блиставог „агу” црвене боје. „Ага” је некада био само беж боје, док се данас производи у црној, црвеној, жутој, зеленој... Боја је једина дозвољена модернизација.

Изумитељ га никада није видео сопственим очима

Шведски истраживач, индустријалац и нобеловац, рођен је на селу у месту Стенстроп. У најранијој младости привлачили су га разни изуми. Један изум одвео га је у Стокхолм где наставља школовање за стицање техничког образовања. На Техничком универзитету стиче докторат. Неуморно ради на тестирању не само нових већ и „опасних” изума, са ацетиленом, експлозивним гасом и другим запаљивим материјама. Године 1909. основана је компанија АГА и Дален постаје њен директор. Почетком 1912, за време извођења једног опасног експеримента, Дален је ослепео. Исте године добија Нобелову награду за физику. Иако слеп, наставља са експериментима. Године 1922, довршава свој пројекат новог штедњака за домаћинство. Овом послу претходиле су године истраживања у сопственом домаћинству. Штедњак „ага” постао је симбол модерног породичног огњишта европског 20. века. Његов изумитељ га никада није видео сопственим очима. Ипак, његову производњу помно је пратио све до краја живота.

Арх. Радмила Милосављевић,  
www.dopisna-skola-ambijent.rs