Комесари америчких лига пливају у парама

Апсолутни број један је Роџер Гудел (рођен 8. августа 1959.). Он је са НФЛ-ом недавно продужио уговор: у периоду од 2019. до 2023. зарадиће 178.000.000 евра. И „минули рад“ му је и те како добро вреднован: од 1. септембра 2006, када је устоличен, до краја 2015. постао је богатији за 185 милиона евра.

Уз све контроверзе које су пратиле његов успон оно што није спорно јесу изванредне преговарачке могућности. На највећим искушењима нашао се 2010. када су се над најпопуларнији амерички спорт надвили тамни облаци штрајка. НФЛ је изградила најмоћнију глобалну спортску империју али као и увек кад нешто доноси огромне новце камен спотицања била је расподела пара вешто упакована у остале захтеве на релацији власници клубова – унија играча. После 136 дана обуставе рада милијардери (власници клубова) и милионери (играчи) су се договорили око расподеле добара. За то време Гудел је био „замрзао” лични доходак од  20.000.000 евра рекавши тада „да ће док траје штрајк примати свакога месеца један евро“.

Али је успео да у периоду од четири, пет година просечну вредност клубова са 876 милиона евра 2010. подигне на садашњих чак 2,1 милијарду евра. Просечна плата у Лиги (30 клубова, око 1.750 играча) у овогодишњој сезони је 2.100.000 евра, док ће од играча највише (21,2 милиона евра) зарадити Дерек Кар.

Највећу просечну плату од свих лига са 5.500.000 евра има НБА (30 клубова, просечна вредност 1.155.000.000 евра, око 470 кошаркаша) чији ће комесар Адам Силвер (рођен 25. априла 1962.) у 2017. добити нешто више од 10 милиона евра. Силвер је на дужност ступио 1. фебруара 2014. заменивши на руководећој позицији Дејвида Штерна који се на том месту налазио тачно три деценије, од 1984. године.

Штерн је у каријери преживео и две обуставе рада: 1998/99 (сезона је била скраћена на 50 мечева) и 2011/12 (66 од 82 утакмице), као и још доста других скандала (туче играча, уношење пиштоља у свлачионице, клађење арбитра на резултате сусрета, итд), али је временом прочистио производ и од локалне занимације направио планетарни спектакл.

Заједно је са Бориславом Станковићем, дугогодишњим генералним секретаром ФИБА, 28. марта 1989. у ексклузивном интервјуу „Политици“ најавио скорашње уједињење тзв аматерске и професионалне кошарке. Пророчке речи двојице великана већ сутрадан су пренели и сви водећи медији у Европи и САД.

Да би се на прави начин схватили пионирски покушаји двојице визионара игре под обручима, напори који се сада сигурно многим млађи читаоцима „Политике“ чине невероватним, треба схватити и тадашњи распоред снага на геополитичкој карти света (још није био пао Берлински зид), али и разумети да интернет није постојао и да су средства масовне комуникације била у односу на данашње могућности на праисторијском нивоу.

Већ у априлу на Конгресу ФИБА у Минхену, писање „Политике“ добило је и праву потврду пошто су и званично границе избрисане.

Штернова примања никада до краја нису расветљена, бар их не знају обични смртници и „сиротиња раја“. Ипак, према доступним подацима, плата му се кретала од 12.000.000  па до 20.500.000 евра, зависно од извора информисања. Оно што је неспорно јесте да је 1990. Штерн са 2.500.000 евра био најбоље плаћени комесар пошто је тада Пол Таљибо (фудбал) зарађивао 706.000, Феј Винсет (безбол) 353.000, а Џон Циглер (хокеј) 300.000 евра.

Крајем прошлог и почетком новог миленијум ствари су се невероватно убрзале, примања и играча и руководилаца су из сезоне у сезону расла. Али док су и Гудел и Штерн упориште имали у чињеници да су њихови спортови из године у годину постајали све профитабилнији,  лични доходак Герија Бетмена (рођен 2. јуна 1952.) није пратио развој НХЛ.

Лига је угледала светло дана 1917. године, а Стенлијев пехар није додељен једино 1919. Тада је завршница шампионата одложена због епидемије смртоносне шпанске грознице која је покосила двадесет милиона људи. Ни Други светски рат није спречио надметања  „оклопника“ али је зато неслагање око повећања плата истопило лед у дворанама.

Бетмен је као комесар (то је постао 1. фебруара 1993.), ставио је тачку на вишемесечно натезање (од 16. септембра 2004. до марта 2005.) са Синдикатом играча око начина како ће се расподелити колач у виду две милијарде „зелених новчаница“, рекавши да борби за драгоцени пехар неће бити.

Обавезној празњикавој фрази изреченој у таквим приликама да „нико није победио али да је хокеј највише изгубио“ додао је и оптимистичку изјаву да ће „свих 30 клубова преживети и да ће се шампионат 2005/06 сигурно одржати“.

И – преживео је. У хокеју покушао да спроведе Штернов рецепт успеха (делимично је успео): присуство на националним тв-мрежама, ширење тржишта на целе САД, као и учешће играча на Олимпијадама.

Хокеј и даље, без обзира на видљиве помаке, дебело заостаје за триом НФЛ, МЛБ, НБА, мада је просечна вредност клуба са око 400, пре неколико година, порасла на 505 милиона евра данас. Просек плате у лиги је 2,7 милиона евра, а најбоље плаћен хокејаш са 11.700.000 евра у 2017. је Џонатан Тоус.

Као што је НБА имала Штерна, тако је и безболом деценијама царовао Бад Селиг (2015. пре одласка у пензију зарађивао је 20 милиона евра).

У време његове владавине и ескалирала је употреба недозвољених средстава, али је на крају великим делом и протерана. И док је малте не и само помињање стероида, амфетамина и ко зна чега све још, а о употреби и да не говоримо, у свим спортским федерацијама, чланицама Међународног олимпијског комитета, доводило до строгих казни, МЛБ (и не само она у САД) је као ној деценијама забијала главу у песак претварајући се да проблем не постоји.

Повремени штрајкови у осамдесетим и деведесетим годинама прошлог века начели су позицију број два безбола на листи најпопуларнијих спортова у САД и смањили разлику у односу на трећепласирану НБА.

Селиг је накривио капу када је 2011. са новим петогодишњим уговором Лига обезбедила мир до 2016, продуживши тако период без потреса на 21. годину (отказана Светска серија, тј. борба за титулу 1994. је последњи МЛБ земљотрес).

Наследио га је пре две године Роб Манфредс (рођен 28. септембра 1958.) и успешно наставио тамо где је Селиг стао. Просечна вредност клуба је под њим достигла 1.105.000.000 евра, а плате 3,9 милиона евра, док је са 28.000.000 евра Клејтон Кершоу најплаћенији играч.