Komesari američkih liga plivaju u parama

Apsolutni broj jedan je Rodžer Gudel (rođen 8. avgusta 1959.). On je sa NFL-om nedavno produžio ugovor: u periodu od 2019. do 2023. zaradiće 178.000.000 evra. I „minuli rad“ mu je i te kako dobro vrednovan: od 1. septembra 2006, kada je ustoličen, do kraja 2015. postao je bogatiji za 185 miliona evra.

Uz sve kontroverze koje su pratile njegov uspon ono što nije sporno jesu izvanredne pregovaračke mogućnosti. Na najvećim iskušenjima našao se 2010. kada su se nad najpopularniji američki sport nadvili tamni oblaci štrajka. NFL je izgradila najmoćniju globalnu sportsku imperiju ali kao i uvek kad nešto donosi ogromne novce kamen spoticanja bila je raspodela para vešto upakovana u ostale zahteve na relaciji vlasnici klubova – unija igrača. Posle 136 dana obustave rada milijarderi (vlasnici klubova) i milioneri (igrači) su se dogovorili oko raspodele dobara. Za to vreme Gudel je bio „zamrzao” lični dohodak od  20.000.000 evra rekavši tada „da će dok traje štrajk primati svakoga meseca jedan evro“.

Ali je uspeo da u periodu od četiri, pet godina prosečnu vrednost klubova sa 876 miliona evra 2010. podigne na sadašnjih čak 2,1 milijardu evra. Prosečna plata u Ligi (30 klubova, oko 1.750 igrača) u ovogodišnjoj sezoni je 2.100.000 evra, dok će od igrača najviše (21,2 miliona evra) zaraditi Derek Kar.

Najveću prosečnu platu od svih liga sa 5.500.000 evra ima NBA (30 klubova, prosečna vrednost 1.155.000.000 evra, oko 470 košarkaša) čiji će komesar Adam Silver (rođen 25. aprila 1962.) u 2017. dobiti nešto više od 10 miliona evra. Silver je na dužnost stupio 1. februara 2014. zamenivši na rukovodećoj poziciji Dejvida Šterna koji se na tom mestu nalazio tačno tri decenije, od 1984. godine.

Štern je u karijeri preživeo i dve obustave rada: 1998/99 (sezona je bila skraćena na 50 mečeva) i 2011/12 (66 od 82 utakmice), kao i još dosta drugih skandala (tuče igrača, unošenje pištolja u svlačionice, klađenje arbitra na rezultate susreta, itd), ali je vremenom pročistio proizvod i od lokalne zanimacije napravio planetarni spektakl.

Zajedno je sa Borislavom Stankovićem, dugogodišnjim generalnim sekretarom FIBA, 28. marta 1989. u ekskluzivnom intervjuu „Politici“ najavio skorašnje ujedinjenje tzv amaterske i profesionalne košarke. Proročke reči dvojice velikana već sutradan su preneli i svi vodeći mediji u Evropi i SAD.

Da bi se na pravi način shvatili pionirski pokušaji dvojice vizionara igre pod obručima, napori koji se sada sigurno mnogim mlađi čitaocima „Politike“ čine neverovatnim, treba shvatiti i tadašnji raspored snaga na geopolitičkoj karti sveta (još nije bio pao Berlinski zid), ali i razumeti da internet nije postojao i da su sredstva masovne komunikacije bila u odnosu na današnje mogućnosti na praistorijskom nivou.

Već u aprilu na Kongresu FIBA u Minhenu, pisanje „Politike“ dobilo je i pravu potvrdu pošto su i zvanično granice izbrisane.

Šternova primanja nikada do kraja nisu rasvetljena, bar ih ne znaju obični smrtnici i „sirotinja raja“. Ipak, prema dostupnim podacima, plata mu se kretala od 12.000.000  pa do 20.500.000 evra, zavisno od izvora informisanja. Ono što je nesporno jeste da je 1990. Štern sa 2.500.000 evra bio najbolje plaćeni komesar pošto je tada Pol Taljibo (fudbal) zarađivao 706.000, Fej Vinset (bezbol) 353.000, a Džon Cigler (hokej) 300.000 evra.

Krajem prošlog i početkom novog milenijum stvari su se neverovatno ubrzale, primanja i igrača i rukovodilaca su iz sezone u sezonu rasla. Ali dok su i Gudel i Štern uporište imali u činjenici da su njihovi sportovi iz godine u godinu postajali sve profitabilniji,  lični dohodak Gerija Betmena (rođen 2. juna 1952.) nije pratio razvoj NHL.

Liga je ugledala svetlo dana 1917. godine, a Stenlijev pehar nije dodeljen jedino 1919. Tada je završnica šampionata odložena zbog epidemije smrtonosne španske groznice koja je pokosila dvadeset miliona ljudi. Ni Drugi svetski rat nije sprečio nadmetanja  „oklopnika“ ali je zato neslaganje oko povećanja plata istopilo led u dvoranama.

Betmen je kao komesar (to je postao 1. februara 1993.), stavio je tačku na višemesečno natezanje (od 16. septembra 2004. do marta 2005.) sa Sindikatom igrača oko načina kako će se raspodeliti kolač u vidu dve milijarde „zelenih novčanica“, rekavši da borbi za dragoceni pehar neće biti.

Obaveznoj praznjikavoj frazi izrečenoj u takvim prilikama da „niko nije pobedio ali da je hokej najviše izgubio“ dodao je i optimističku izjavu da će „svih 30 klubova preživeti i da će se šampionat 2005/06 sigurno održati“.

I – preživeo je. U hokeju pokušao da sprovede Šternov recept uspeha (delimično je uspeo): prisustvo na nacionalnim tv-mrežama, širenje tržišta na cele SAD, kao i učešće igrača na Olimpijadama.

Hokej i dalje, bez obzira na vidljive pomake, debelo zaostaje za triom NFL, MLB, NBA, mada je prosečna vrednost kluba sa oko 400, pre nekoliko godina, porasla na 505 miliona evra danas. Prosek plate u ligi je 2,7 miliona evra, a najbolje plaćen hokejaš sa 11.700.000 evra u 2017. je Džonatan Tous.

Kao što je NBA imala Šterna, tako je i bezbolom decenijama carovao Bad Selig (2015. pre odlaska u penziju zarađivao je 20 miliona evra).

U vreme njegove vladavine i eskalirala je upotreba nedozvoljenih sredstava, ali je na kraju velikim delom i proterana. I dok je malte ne i samo pominjanje steroida, amfetamina i ko zna čega sve još, a o upotrebi i da ne govorimo, u svim sportskim federacijama, članicama Međunarodnog olimpijskog komiteta, dovodilo do strogih kazni, MLB (i ne samo ona u SAD) je kao noj decenijama zabijala glavu u pesak pretvarajući se da problem ne postoji.

Povremeni štrajkovi u osamdesetim i devedesetim godinama prošlog veka načeli su poziciju broj dva bezbola na listi najpopularnijih sportova u SAD i smanjili razliku u odnosu na trećeplasiranu NBA.

Selig je nakrivio kapu kada je 2011. sa novim petogodišnjim ugovorom Liga obezbedila mir do 2016, produživši tako period bez potresa na 21. godinu (otkazana Svetska serija, tj. borba za titulu 1994. je poslednji MLB zemljotres).

Nasledio ga je pre dve godine Rob Manfreds (rođen 28. septembra 1958.) i uspešno nastavio tamo gde je Selig stao. Prosečna vrednost kluba je pod njim dostigla 1.105.000.000 evra, a plate 3,9 miliona evra, dok je sa 28.000.000 evra Klejton Keršou najplaćeniji igrač.