„Прокоп” главна станица за домаће поласке

Главна железничка станица, барем када је реч о поласцима и доласцима возова у унутрашњем саобраћају, од сутра неће бити главна! На снагу ће ступити нови ред вожње „Железница Србије”. Са Главне железничке станице убудуће ићи ће само међународни возови ка Бечу, Будимпешти, Солуну, Бару..., а од домаћих биће само три доласка и поласка ка Новом Саду. Последњи дан када ће са Главне железничке станице ићи и већина домаћих возова је данас. После тога, путници који иду ка Ужицу, Новом Саду, Суботици, Шиду, Нишу... мораће да се навикну да Главна више није главна.

Пребацивање домаћих возова са Главне железничке на станицу „Београд центар” није новост, али је ово највећа промена откако је одлучено да почне постепено преусмеравање возова. Први возови у унутрашњем саобраћају у „Београд центар” пребачени су почетком 2016. када је министарка Зорана Михајловић и најавила да ће већи део овог посла бити завршен у току ове године. Први предуслов за овакав потез било је уређење перонског дела станице „Прокоп”, који је свечано отворен уочи Савиндана 2016.

Станицу „Београд центар”, која ће убудуће бити једна од четири главне железничке станице у престоници, тренутно осим возова у унутрашњем међуградском саобраћају, користе и композиције БГ воза. Ова станица додатно би требало да буде оптерећена на пролеће, јер је у плану да се тада уведе линија градске железнице до Ресника.

Неколико је разлога што из „Прокопа” тренутно не могу да се организују и међународни поласци. Један од основних је то што станица, иако има савремен пероне, још није добила станичну зграду у којој би била и сала са шалтерима за информације и продају карата. У „Прокопу” још нису сређени први и други колосек и плоча изнад тог дела. За завршетак овог посла најављено је да ће бити искоришћена преостала средства из кувајтског кредита, уз помоћ ког је и сређен перонски део. Када је реч о згради и комерцијалним садржајима који ће се градити на плочи изнад перона, надлежни су инвеститорима лета 2016. упутили позив за овај посао, али још се не зна ко ће заиста градити станичну зграду и комерцијалне квадрате, нити када ће тај посао и почети. У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре су за наш лист на годишњицу отварања перонског дела „Прокопа” указали да ће за завршетак железничких садржаја на „Прокопу” (без комерцијалних) бити неопходно да се обезбеди 43,2 милиона евра, а да је време потребно за завршетак ових радова две године.

Део мозаика „Прокопа” се од јануара 2016. ипак променио и поред одлагања ових важних послова. Овог лета отворене су прве приступне везе из правца Булевара кнеза Александра Карађорђевића, али потребно је да се то уради и из правца нишког ауто-пута. До станице тренутно возе аутобуси 34 и 36, али многи путници су је до сада заобилазили јер у њеној близини није било киоска на коме се продају допуне за градски превоз. Од сутра, хтели – не хтели, већина путника који возом путују у друге градове у Србији мораће да науче да је то главна железничка станица у Београду.

Београд на води покренуо радове на „Београд центру”

Идеја о измештању железничког саобраћаја из Савског амфитеатра стара је више од пола столећа, али озбиљније је почела да се разматра у доба градоначелниковања Бранка Пешића. Пројекат је завршен 1974. када је почела и градња двоколосечног висећег железничког моста преко Саве. Први радови на „Прокопу” отворени су 1977, а план је био да буду завршени до маја 1979.

Нешто је ипак у међувремену урађено – пруга до Новог Београда, крак ка Раковици, станица „Вуков споменик”. Подизање зграде у „Прокопу” почело је 1996. и до 2000. добила је данашњи изглед. Прича са модерним железничким чвором је споро ишла све до 2014. када нови замах радова у „Прокопу” покреће пројекат „Београд на води”. Почетком 2014. „Железнице Србије” расписују тендер за избор извођача радова под плочом. Као нови рок дато је 14 месеци. Први пут рок није пробијен. Тада је најављено да би добар део модерног железничког чвора могао да буде готов до краја 2018, али овај рок ће бити пробијен јер је остало да се много тога уради.