У Србији готово 20.000 бескућника
Иако зима још није показала зубе, у Прихватилишту за одрасла и стара лица у Кумодрашкој улици већ има прекобројних, а свакога дана најмање 15 људи у овој установи потражи спас од хладноће, оброк и купатило. Једина специјализована установа у Србији која збрињава оне који се нађу на улици и без крова над главом још једну зиму дочекују са истим капацитетом – под кровом прихватилишта има места свега за 104 особе.
– Tрудимо се да преко ресорног секретаријата за социјалну заштиту и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања збринемо бескућнике у установама социјалне заштите и у домовима за старе и у последња два месеца смо пронашли смештај великом броју људи. По слову закона, они у прихватилишту могу да бораве до шест месеци, али наше искуство говори да више од 60 одсто наших штићеника код нас борави и дуже. Осим законске, ми имамо и моралну и људску обавезу да збринемо све људе о којима нема ко да брине – истиче Невенка Симатковић, управница Прихватилишта за одрасла и стара лица.
Наша саговорница истиче да мушкарци чине две трећине штићеника ове социјалне установе – за разлику од домова за старе, чији су станари доминантно женског пола. Супротно увреженом мишљењу, у прихватилиште не долазе само припадници зрелог доба – праг ове установе прелазе и двадесетогодишњаци, али и деведесетогодишњаци.
– Код нас долазе особе које је породица одбацила из различитих разлога, али и они који немају породицу, а чија пензија не може да покрије трошкове живота. Има и психијатријских болесника који су у ремисији, али и оних који су због коцке или болести зависности изгубили све што су имали. Нажалост, има и пуно повратника који у топлим годишњим добима бораве на отвореном, а када зима закуца на врата, они се врате код нас – каже Невенка Симатковић.
Подаци изведени из последњег пописа становништва говоре да у нашој земљи постоји 18.287 људи без адресе, а највећи број бескућника у Србији живи у београдском региону. Они углавном живе у шупама, баракама, приколицама, вагонима, подрумима односно у картонским и нехигијенским насељима, а бројке говоре да 445 бескућника живи на улици, у парковима и под мостовима. Међутим, др Мирјана Бобић, професорка Филозофског факултета у Београду на Катедри за социологију и ауторка студије под називом „Бескућници”, истиче да ове цифре треба узети с великом резервом јер су пописивачи Републичког завода за статистику до њих дошли на посредан начин – преко установа социјалне заштите које су у контакту са бескућницима. Другим речима, стваран број људи који немају кров над главом измиче свим статистикама.
– У скици за профил бескућника налази се мушкарац старости од 55 до 59 година, ниског образовања, незапослен или ангажован на неквалификованом и слабо плаћеним пословима, који је често зависник од алкохола, дроге или коцке. Бескућници су то постали из различитих разлога – многи од њих постали су жртве развода, хипотеке, миграција, болести, насиља у породици, старења и пада друштвене солидарности. Међутим, бескућништво је и метафора краха државе социјалног благостања, која је водила рачуна о својим најугроженијим грађанима и градила социјалне станове. Због тога данас, више него икада, свако може постати бескућник – банке су преузеле наше судбине и многе особе су постале жртве хипотекарних кредита након што су проглашене за технолошки вишак у свом предузећу – истиче ауторка ове студије.
По броју бескућника који живе у нехигијенским насељима истичу се Београд (7.129), Ниш (775) и Нови Сад (623), односно београдске општине Нови Београд (1.575), Палилула (1.025), Чукарица (755), Земун (607) и Вождовац (597). Забрињава, међутим, податак да је сваки четврти „становник” картонских насеља – млађи од 14 година. Иако свега трећина бескућника за себе каже да припада ромској националној мањини, највећи број особа без адресе је ромског порекла. Највећи број бескућника преживљава захваљујући сакупљању секундарних сировина, а подаци о њиховом брачном стању говоре да доминирају они који никада нису склопили брак.
У Европској унији тренутно живи 3,3 милиона бескућника – највише их има у Немачкој и Француској, а најмање у скандинавским земљама.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
