Вече индијског мађионичара

Централни део вечери био је осврт наше прослављене шахисткиње Милунке Лазаревић – која је овог месеца такође прославила рођендан са једном високом бројком – на почетак и ток Анандове каријере. У разговору са новинаром Мирославом Нешићем, причала је о свом гостовању у индијском Мадрасу и предавању које је одржала младим шахистима:

– У тој гомили деце сам приметила дечака са црним очима попут дијаманта. То је био бљесак као из космоса. Е, то дете је за годину дана постало омладински првак света – био је то Вишванатан Ананд. Убрзо је отишао у Манилу, и тамо шаховски радио са Тореом. Ускоро смо уочили да Ананд за партију утроши пет, највише десет минута за размишљање. Најбржи је шахиста, бржи и од Капабланке. То је богом дано. Нагледала сам се игре генија: и Таља, и Спаског и Фишера и Бронштајна, али брзина Анандове игре је апсолутно необјашњива. Уз то, он у толико кратком времену одигра много лепих потеза. 

О Анандовом стилу и шаховском стваралаштву:

– У лепоти Таљеве игре има и грубости. То сам назвала „драмски тенор”. У Анандовој игри је све у свили, као лирски тенор. То је симфонија лепоте. Не знам да ли у игри било ког шахисте има и 50 одсто лепоте у односу на Анандово шаховско стваралаштво. Тај дух, шта он пронађе у партији, то је невиђено. Та Индија из које је потекао шах, и која је ћутала два миленијума, као да су сви ти умови, све те идеје протеклих миленијума, прошли преко његових мисли и отворили се за цео свет.

О префињености и судару с неваспитањем:

Осим Ананда, Владимира Крамника и Бориса Спаског, не постоји ни један првак света у чијој каријери нема ни полумрље, а камоли мрље. Он је толико омиљен код свих, осим код једног – неваспитаног првака света Гарија Каспарова. Ананд је преосетљива личност. Каспаров је ужасно груб, безобразан и патолошки амбициозан. По сваку цену жели победу. Када су играли меч за титулу у Њујорку, Ананд је после жртве ловца пропустио да добије прву партију. У познатој варијанти Шпанске партије Каспаров је жртвовао топа. Све је то пронађено у кућној анализи. Свакако да је Ананд био изненађен том жртвом. Каспаров је после одиграног потеза изашао из сале за игру уз такав тресак врата, да је Ананд одскочио од столице. После добијене партије Гари је на конференцији за новинаре изјавио: „Треба ме разумети. Жртвовао сам топа. Био сам узбуђен”. После меча појавило се много текствова у којима је објашњено ко је у кућним анализама пронашао идеју жртве топа. Е, то је Каспаров приредио Ананду. Од те партије Виши у мечу није дошао к себи, јер је толико суптилно биће које органски не подноси неваспитање. Природа се побринула да се појави неко ко је хладнокрвнији, ко може све то да издржи, то је Владимир Крамник који је са трона скинуо Каспарова, а онда је дошло Анандово време. 

И наш истакнути репрезентативац Александар Матановић је евоцирао сећање на Анандов поход ка светском врху, а бивши новинар „Политике” Драгољуб Јоксимовић се вратио на прве Анандове кораке у репрезентацији, 1984.

Део ове шаховске вечери, у традиционалној организацији Аце Милићевића и ШК Београд, био је посвећен недавно преминулом Микију Јевремовићу. О његовим преживљавањима између музике и шаха говорио је блиски пријатељ, новинар и публициста Бранислав Ракић, а придружили су му се и афористичар Драгутин Карло Минић и интермајстор Момчило Деспотовић.