Србија на опијумском путу

После америчке војне интервенције, пада талибанског режима и успостављања наводне демократије, Авганистан је и данас водећи светски произвођач опијума, основне сировине за добијање хероина. "Златни полумесец" (Авганистан, Иран и Пакистан) и даље функционише неометано, диктирајући правила понашања на светском нарко-тржишту, укључујући наравно и територију Србије.

Може се слободно рећи да се "авганистанска прича" осетно прелама на ситуацију у Србији. Статистички подаци говоре да је у нашој земљи рецимо 2004. године заплењено чак 360 килограма хероина а, поређења ради, у 2003. години српска полиција је открила 1,1 тону разних наркотика, од тога 263 килограма хероина. Оно што је занимљиво јесте да је претпрошле године, дакле, доста после пада талибана са власти у Авганистану, у Србији заплењено око осам пута више "хорса" него у 2002. (35 кг) и четири пута више него у 2001. години.

– Када је реч о Авганистану, неспорно је да обични људи, становници те земље гаје мак и производе опијум, што указује да је то један облик њиховог верског рата против западне цивилизације, будући да је највећи део наркотика намењен европском тржишту – објашњава наш познати криминолог професор др Добривоје Радовановић.

Даље, Радовановић помиње сиромаштво "пустињске земље" чијим житељима власти дозвољавају узгој сировинских биљака како би им омогућиле да нешто зараде. Коначно, ту је и тероризам. Наиме, подаци Уједињених нација указују да више од 10 милиона Европљана конзумира хероин авганистанског порекла. Годинама се већ понавља да је опијумска економија велики бизнис из кога се финансира тероризам, посебно организација Осаме бин Ладена Ал Каида.

Иначе, производња опијума у Авганистану попела се са 400 тона у 1980. на чак 2.800 тона у 2000. години, иако су талибани својевремено забранили узгој мака. Укупна производња за 2007. годину процењује се на 8.200 тона, за разлику од 6.100 тона прошле године. Светска потражња тренутно износи 4.500 тона, изјавио је Антонио Марија Коста, директор агенције Уједињених нација за борбу против дроге и криминала.

– Последице су катастрофалне и за произвођаче (не могу а да и сами не пробају своју робу) и за потрошаче. Када је реч о свргавању талибанског режима и америчкој окупацији Авганистана, јасно је да то није донело неки бољитак. Уосталом, познато је да где год су стациониране значајније војне трупе, тамо се повећава патолошко понашање, поготову наркоманија и проституција – каже др Радовановић.

Процењује се да је у претходном периоду годишњи приход од активности везаних за опијум износио око две и по милијарде долара, што је одговарало половини авганистанског бруто националног производа. Такође, процењује се да је у овој држави прошле године произведено 4.200 тона опијума, довољно за прављење 420 тона праха, што чини близу 90 одсто светске производње.

Професор Радовановић истиче да је Србија веома привлачно подручје за глобалну наркомафију. Према његовом мишљењу, хероински пут од истока према западу води кроз Србију поред осталог и због веома благе казнене политике према домаћим наркодилерима.