Фудбал се игра због ТВ права
„Током 2017. године УЕФА је отворила тендер за продају ТВ права преноса утакмица Европског првенства 2020, квалификација за то првенство, као и за новоосновану Лигу нација. Хрватска радио-телевизија (ХРТ) учествовала је на тендеру са 20 одсто већим износом од износа који је понудила за претходно првенство, али је УЕФА изабрала другог понуђача који у власништву има мрежу кабловских телевизија и тако му продала права преноса за све државе бивше Југославије. ХРТ није једини јавни медијски сервис који није изборио право преноса за Европско првенство у фудбалу 2020. Разлог томе је све већа комерцијализација спорта, као и последњих година све присутнији тренд да кабловске телевизије издвајају све више износе за телевизијска права, посебно фудбалска, а чиме се медијски јавни сервиси и чланице Европске радиодифузијске уније све теже носе“.
Овим саопштењем Хрватска радио-телевизија је недавно покушала да објасни како је остала без права преноса за „Евро 2020“ чија је права за цео регион, па тако и за Србију, купила „Јунајтед медија груп“, са седиштем у Београду, на чијем каналу „Спортклубу“ ће бити емитован овај шампионат.
Хрвати су тешка срца прихватили да један Србин, Драган Шолак, стоји иза ове компаније и да је он разлог што Хрвати неће моћи да гледају бесплатно своју репрезентацију. Али, иста ствар је и са Србима, пошто је и Радио-телевизија Србије остала празних шака. Како добро примећују са ХРТ-а, ово је тек почетак...
Међутим, то још не значи да на РТС-у и ХРТ-у неће бити преноса са „Евра 2020“. Оба национална сервиса имаће могућност да откупе део утакмица од „Спортклуба“.
Играчи и тренери често кажу да се фудбал игра због гледалаца, а то су крајње професионално схватили они који стоје иза највећих телевизија. Колико је ствар озбиљна види се и по „ратовима“ између највећих медијских кућа, у којима се неретко не бирају средства, па тако и по честим судским процесима у вези с продајом ТВ права.
Лако је закључити да су данас најмоћнија покретачка снага фудбала управо – ТВ права (мада и кладионице не би требало потцењивати...). Многа хапшења функционера Фифе последњих година (због чега је своју фотељу морао да напусти и наизглед недодирљиви председник Фифе Јозеф Блатер) била су повезана с корупцијом око ТВ права. Само у последњих месец дана појавиле су се две нове крупне приче на ову тему. У првој, три бивша латиноамеричка фудбалска функционера, сведоче на америчком суду да су мексичка „Групо телевиса“ и бразилски „Глобо“ подмитили неке Фифине функционере са 15 милиона долара (12,7 милиона евра), зарад ТВ права за светске шампионате 2026. и 2030.
Други случај је више одјекнуо, јер је у њему у првом плану председник Пари сен Жермена Насер ал-Келафи, катарски бизнисмен, у чијем власништву је „Беин медија груп“. Швајцарско тужилаштво терети Келафија, који је и члан Организационог комитета Светског првенства у фудбалу 2022. у Катару, да је подмитио бившег генералног секретара Фифе Жерома Валкеа да би „Беин спортс“ добио права за емитовање светских шампионата 2026. и 2030. на Блиском Истоку и у северној Африци. Ова катарска телевизија је саопштењем демантовала да има било какве везе с тим и понудила сарадњу у истрази.
Премијер лига, глобални феномен, руши многе рекорде последњих година. Последњи су поставили пре две године „Скај“ и БТ, плативши збирно 6,95 милијарди евра за трогодишњи уговор (2016-19), односно 2,3 милијарде по сезони. Реч је о укупно 504 меча од којих сваки „вреди“ 13 милиона евра. Односно, сваки минут - 152.000 евра, а секунд – 2.551 евро.
Медији у Енглеској су израчунали да је овај уговор једнак годишњим платама 205.722 медицинске сестре или 199.791 учитеља, да њиме може да се купи 258.000.000 фудбалских лопти с којима се играју сусрети у Премијер лиги, или 16.176 кућа. Уговор је већи и од 54 буџета држава чланица Уједињених нација, док би Енглез с просечном платом из 2014. морао да ради за овај износ 193.811 година!
Када је основана у сезони 1992/93. Премијер лига је укупно добила од телевизије 20,3 милиона евра. Данас на годишњем нивоу дели друго место с НБА којој на име ТВ права за девет година (2016-25) следује 21,26 милијарди евра. Испред је једино амерички фудбал (НФЛ) са 35,1 милијарди евра за осам година, од 2014. до 2022, односно 4,382 годишње.
Претходни Мундијал, у Бразилу, пратило је збирно 3,2 милијарде ТВ гледалаца. Док је око 280 милиона људи гледало утакмице онлајн на мобилним телефонима или компјутерима. Укупан број оних који су барем минут гледали финале између Немачке и Аргентине износи 1,013 милијарди.
Што се тиче Олимпијских игара, Међународни олимпијски комитет (МОК) је пре три године склопио нови уговор са „НБЦ универзалом“ (у власништву „Комкаста“ с више од 150.000 запослених) који је на конкурсу победио Дизнијев ЕСПН и Фокс групу. МОК је продао права НБЦ-у закључно с Летњим играма 2032, за укупно 7,75 милијарди долара (6,75 милијарди евра). Односно, 1,125 милијарди евра по догађају. Претходни споразум између НБЦ-а и МОК-а, од 2011. до 2020, покривао је четири олимпијске игре (932 милиона евра по једној): Сочи 2014 (зимске), Рио де Жанеиро 2016 (летње), Пјончанг 2018 (зимске) и Токио 2020 (летње). Нови покрива шест игара, обухвата све платформе (ТВ, интернет, мобилни телефони) и садржи „бонус“ од 100 милиона долара (85 милиона евра) за „промоцију олимпизма и олимпијских вредности“ на петогодишњем нивоу (2015-2020). Мада је говор новца више него јасан, председник МОК-а Томас Бах је овако оценио нови уговор са НБЦ-ом:
„Овај уговор није заснован само на новцу. Можда у неком споразуму можете да добијете долар-два више, али да можда тиме уништите свој пројекат. Ми у МОК-у радимо на дуге стазе. Овде смо већ 120 година и желимо да останемо ту још много дуже, остављајући иза себе добро наслеђе“.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
