Рупелов „кец из рукава”

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 14. априла – „ Генерални секретар УН интензивно се посветио проблематици Косова, а током разговора постало ми је јасно да (он) има неколико нових идеја”, казао је министар спољних послова Словеније Димитриј Рупел у Њујорку после сусрета са Бан Ки Муном, према извештају словеначке новинске агенције СТА. Рупел је открио да је са генсеком УН у суботу разговарао превасходно о западном Балкану, „прецизније, о Косову”, при чему је Рупел у име Словеније као актуелне председавајуће ЕУ заједно са Баном нагласио „потребу да сви актери сарађују”.

Рупел није прецизирао шта подразумева под „сарадњом свих актера”, међу које неизоставно спадају Срби и Албанци с Косова, али је рекао да са Ки Муном очекује „хармонично решење проблема”. Дипломатски извори у Љубљани изражавају сумњу да би овако „широка формулација” прикривала план о неком новом кругу српско-албанских преговора, мада штуре изјаве обојице званичника откривају да је онолико колико је Словенија „између чекића и наковња” (супротстављених интереса Вашингтона и Брисела на Балкану), и Бан Ки Мун „под јаким притиском” пошто до средине јуна мора да одлучи хоће ли и на који начин Унмик наставити мисију на Косову, или ће (и у ком својству?) пригрлити мисију Европске уније – Еулекс.
„Обојица смо нагласили да је потребно заједничко деловање за заједничко добро како бисмо решили проблеме који нису само европски, него шири. Задовољан сам што су нам веома сродна гледишта. Желимо што мање непријатности, што мање драме и хармонично решавање кризе која је почела као југословенска криза 1991. године”, објаснио је Рупел. Он је додао да „УН има изузетно важну улогу у решавању косовског питања”. Занимљиво је да се Рупел, као представник Брисела, обрео на канабету Бан Ки Муна непосредно по његовом повратку из Русије како би у личном контакту утврдио шта је  Москва поводом Косова тражила од генералног секретара УН. Будуће одлуке Бан Ки Муна у погледу статуса Косова од кључног су значаја за Словенију док води Унију да би координисала даље акције, како Вашингтона, тако и Брисела. Посебно зато што није добро кренуло кад је реч о признавању Косова. Иако се уочи 17. фебруара предвиђало да ће врло брзо уследити признавање Косова од 100 држава, после два месеца то је учинило 36 земаља, међу којима нису ни све чланице Европске уније.

Нема сумње да је Бан Ки Мун изненадио Рупела својим „свежим идејама”, а да није реч о козметичким предлозима потврђују речи шефа словеначке дипломатије да ће Европска унија тим идејама „морати да се посвети и узме их у обзир”. „Предвиђам”, казао је Рупел, „да ће наредних дана или седмица бити још разговора како даље уредити то питање (Косова). Али, као што знате, пред нама су и избори у Србији, а ЕУ има ту, благо речено, још неколико адута у рукаву.”

Рупел није желео да коментарише детаље Бан Ки Мунових замисли, изузев да су претресали косовско-српски однос, ситуацију северно и јужно од Ибра и како изградити мултиетничко Косово. На питање шта следи када Унмику на Косову истекне мандат, а Словенија на челу ЕУ очекује да ће се то догодити 15. јуна како би мисија Еулекс преузела даљи надзор, добијен је неочекиван одговор да с генералним секретаром „о томе нису вођени разговори”.„Нисмо разговарали шта ће бити после Унмика него како да искористимо присуство Унмика за сарадњу и хармонично решавање проблема, како да избегнемо конфронтацију и опасност деобе Косова”, нагласио је Рупел. На питање да ли то значи да је могуће очекивати поделу Косова, министар Рупел је, после краћег размишљања, како извештава „Дело”, одговорио да би „то био велики проблем”, а затим истакао да подела Косова „не долази у обзир”. „Треба знати да Срби на Косову не живе само у Митровици, него су раштркани посвуда, а ми никако не желимо неко ново етничко чишћење.”

Рупел је после сусрета са Бан Ки Муном отпутовао у у Вашингтон, где ће данас „о Косову и о другим темама”, како сазнајемо у словеначком МСП-у, разговарати са америчком колегиницом Кондолизом Рајс и саветником за националну безбедност Стивеном Хедлијем. Рупел у разговору са словеначким новинарима није крио да ће главна тема бити управо Косово. Оно ће бити неизбежна тема и у седишту Организације америчких држава, где ће Рупела примити помоћник генералног секретара ОАС Алберт Р. Рамдин, како би се договорили и око састанка врха ЕУ – Латинска Америка и Кариби који ће бити одржан 16. и 17. маја у Перуу.

Димитриј Рупел је претходно на тему Косова у Њујорку разговарао и са Гаретом Евансом, председником организације Међународна кризна група (International Crisis Group), коме је гарантовао да је „током словеначког председавања Унији посвећена посебна пажња Косову и стабилизацији целе југоисточне Европе”. „Наш циљ је да доведемо регион корак ближе ка европским интеграцијама”, напоменуо је Рупел, уз закључак да је „ситуација на Косову после проглашења независности прилично мирна и стабилна. Готово није могуће уочити насиље или егзодус становништва и зато међународна заједница мора да остане присутна на Косову и да спроводи своје задатке онако како су они опредељени у Резолуцији Савета безбедности УН 1244.”