Порези по бриселском моделу

У ЕУ општа стопа ПДВ не може бити нижа од 15 одсто, а посебне стопе не могу бити ниже од пет процената.

– Бриселске директиве налажу да, кад буде примљена у Унију, Србија замени важећу нижу стопу ПДВ-а од 10 одсто стопом од 20 процената за природни гас, топлотну енергију за грејање и први промет некретнине – открива Ранђеловић. – Поред тога, биће укинута и нижа пореска стопа на опрему и храну за бебе, а ПДВ ће се плаћати и кад се купује први стан, а плаћаће га и верске заједнице.

Мораће да се укине и важеће ослобађање од опорезивања увоза опреме за инвалиде, али и испорука робе и услуга купцима у слободним зонама, које се користе за финалну потрошњу, што не важи и за производе који служе као репроматеријал.

На другој страни, ПДВ ће се враћати странцима који купљену робу у Србији преносе преко границе. Законом о ПДВ предвиђено је да правна лица и предузетници, чији годишњи промет не прелази осам милиона динара, што је око 66.000 евра, нису у ПДВ систему, док је у директивама ЕУ овај лимит 5.000 евра, што ће такође морати да се усклади.

Када је реч о акцизама, оне ће се плаћати и на енергенте, као што су природни гас, угаљ и кокс, а промениће се начин зарачунавања акцизе на електричну енергију тако што ће висина акцизе зависити од потрошене количине.

Висина акцизе на цигарете у Србији годинама се приближава важећој у ,,европској фамилији”, али овај трошак за пушаче ће се у будућности знатно повећати. Директивама ЕУ прописано је да збирна акциза мора износити најмање 90 евра на 1.000 цигарета, док у Србији она износи око 48,5 евра на 1.000 цигарета.

Важећа акциза на безоловни бензин код нас нижа је од просечне у 28 земаља ЕУ и у земљама средње и источне Европе.

Усклађивање такозваних директних пореза односи се углавном на порез на добит предузећа, док у одређивању пореза на доходак грађана и пореза на имовину земље чланице имају потпуну слободу. Уз ограничење да то не сме да доведе до неравноправног третмана обвезника из различитих земаља чланица. Разлика у висини стопа пореза на добит у Европи знатно је већа од постојеће разлике стопа пореза на потрошњу.

– Преговори о поглављу 16 у знатној мери ће се сводити на договарање динамике усклађивања појединих делова пореског система са правилима ЕУ – указује Ранђеловић. – По правилу, све измене пореских прописа, које се односе на усклађивање пореског система Србије са правилима ЕУ, потребно је усвојити, односно уградити у домаће законодавство до затварања преговарачког поглавља 16. Притом, постоји могућност да се постигне договор да се неке од тих промена примењују од дана приступања Србије ЕУ.

Наш саговорник напомиње да су неке земље, које су Унији приступиле 2004. и 2007. године, у појединим за њих битним стварима, издејствовале „транзициони период” након приступања ЕУ, у току којег су примењивале своја пореска правила.

– Тако је Мађарска успела да договори са Европском комисијом да природни гас почне да опорезује по прописаној стопи годину дана након њеног пријема у ЕУ – напомиње Ранђеловић. – У преговорима, у неким случајевима, могуће је договорити и нека мања одступања од општег правила ЕУ.

Процена је да ће већи део усаглашавања пореза са ЕУ Србији донети ширење пореске основице, укидање неких постојећих олакшица и повећање појединих стопа, што ће повећати пореске приходе. Како је укупно пореско оптерећење у Србији, мерено учешћем пореских прихода у БДП-у, приближно постојећем у Европи и региону, усаглашавање са правилима ЕУ могло би да донесе и снижење неких пореза. Таква могућност постоји код пореза на рад, кажу упућени, али о томе се може размишљати тек након што се процени како ће се то одразити на приходну страну државног буџета.

Акциза и на „мученицу”

Кад Србија буде примљена у Европску унију акциза ће се плаћати и на алкохолна пића произведена у домаћој радиности. Висина овог намета на нашу „мученицу” зависиће од процента алкохола који садрже. За ,,жестока” пића важиће и жестока акциза. ЕУ оставља могућност да за пића произведена у домаћој радиности акциза буде нешто нижа.

Бугарска је договорила са Европском комисијом да стопа акцизе на ракију произведену о домаћој радиности буде за 50 одсто нижа од стандардне стопе.