У реалном времену прате рад на терену

„Николићу! Николићу!”, обраћа се преко „мотороле” једном царинику Иван Пејовић, шеф Одсека за техничку подршку Управе царина.

У том тренутку Николић је на Батровцима, а ми га из Београда посматрамо на екрану. Николић гледа колону камиона на граничном прелазу, а ми чекамо да се јави.

„Да, шефе”, јавља се он.

„Издвојите за контролу тај камион одмах иза цистерне”, заповеда му Пејовић.

Цариник Николић одмах позива камионџију да скрене у другу траку, како би камион ишао под скенер. Сазнајемо да је у приколици товар с уљем. Чекамо да ли ће и скенер то потврдити. На мониторима јасно пратимо даљи ток процедуре. Слика скенираног камиона истог тренутка појављује се на једном од монитора. У приколици је уље и ништа друго. Овога пута без „улова”. Међутим, Одељење за сузбијање кријумчарења од почетка године запленило је робу у прекршају чија је укупна вредност 240 милиона динара.

Готово је немогуће преварити скенере на граници. Ови уређаји раде на принципу икс-реј зрака. Ти зраци омогућавају додатну продорност у материју, независно од врсте материјала који се испитује. За 14 секунди ови уређаји сниме унутрашњост приколице камиона и на мониторе проследе компјутеризоване слике на којима се садржај јасно види.

Командни центар Управе царина ради од 2012. и ту је база свих скенираних возила.

„Упоређујемо слике, шасије, да ли је дошло до неких промена на раније скенираним возилима. Поседујемо и речни информациони систем. Њиме пружамо помоћ речној екипи која врши контролу на води. У реалном времену пратимо све бродове који плове Дунавом и Савом”, објашњава Пејовић.

Његов колега Миломир Јовић, координатор у Командном центру, додаје да сви резултати и сва документација у вези са радом Одељења за сузбијање кријумчарења пристиже код њих. Каже да је њихова улога веома битна карика у ланцу сузбијања кријумчарења. Анализирамо информације, пратимо ситуацију и доносимо одлуке, додаје он.

„Често се дешава да људи са терена затраже помоћ од нас. На пример, при скенирању возила посумњају да нешто постоји, али нису сигурни, и затраже да и ми погледамо и дамо оцену.

На основу тога они даље врше или не врше преглед”, каже Јовић.

Од почетка мигрантске кризе наша царина суочила се са великим изазовима. Уз помоћ скенера открили су на стотине миграната који су се скривали у приколицама камиона. Тај проблем још не јењава о чему говори и чињеница да је царина само ове године у покушају илегалног преласка границе спречила око 850 миграната.

Што се тиче заплена наркотика, као једног од занимљивих случајева Пејовић се присећа догађаја из 2013. на Хоргошу.

„Тада је 137 килограма марихуане било сакривено у специјално издубљеним дрвеним летвама које носе цераду камиона. Чак 310 пакета је било тако добро спаковано да их ни полицијски пас не би нашао. Али, на скенеру се све јасно видело”, сећа се наш саговорник док нам на монитору показује слику тог прекршаја.

Што се рада на граници тиче, битно је нагласити да ту постоји двојака контрола. На пример, при изласку из земље путници прво наилазе на царинску контролу а потом и на полицијску. При уласку у земљу је обратно. У царинском Командном центру наглашавају да, што се тиче кријумчарења, Србија је транзитна земља. Али путеви сваке врсте шверца, а највише дроге и цигарета, укрштају се у нашој земљи. Због тога и царина ради пуном паром.