Челик и дрво „уздрмали” камен

– У про­те­кле две го­ди­не ми смо ра­ди­ли про­је­кат ре­кон­струк­ци­је и ре­ста­у­ра­ци­је че­сме Мех­мед-па­ше Со­ко­ло­ви­ћа на Бе­о­град­ској твр­ђа­ви. Из­ра­ду про­јек­та и ње­го­ву ре­а­ли­за­ци­ју фи­нан­си­ра ТИ­КА, тур­ска аген­ци­ја за ко­ор­ди­на­ци­ју и раз­вој, а про­је­кат је ра­ђен у са­рад­њи са тур­ском про­јек­тант­ском фир­мом „Екол Ми­мар­лик” и број­ним екс­пер­ти­ма за ото­ман­ску исто­ри­ју и ар­хи­тек­ту­ру. При­ме­ње­ни су стро­ги прин­ци­пи и све од­лу­ке до­не­те су по­сле про­у­ча­ва­ња ли­те­ра­ту­ре, аутен­тич­ног из­гле­да че­сме и свих прет­ход­них ин­тер­вен­ци­ја – ка­жу у За­во­ду и ис­ти­чу да су но­ви еле­мен­ти ура­ђе­ни упо­тре­бом са­вре­ме­них ма­те­ри­ја­ла уоби­ча­је­них у свет­ској кон­зер­ва­тор­ској прак­си. 

– Ови ма­те­ри­ја­ли сва­ком по­се­ти­о­цу ја­сно по­ка­зу­ју да то ни­су де­ло­ви фор­ти­фи­ка­ци­о­них струк­ту­ра, чи­ме се из­бе­га­ва до­во­ђе­ње по­се­ти­ла­ца у за­блу­ду. Ап­сурд што нас ве­ћи део јав­но­сти до­во­ди у ве­зу са пре­ви­ше кон­зер­ва­тив­ним и ан­ти­про­гре­сив­ним ста­во­ви­ма, а у овој си­ту­а­ци­ји се оно што је ура­ђе­но на зи­ду и ста­зи до­жи­вља­ва као пре­ви­ше аван­гард­но. У овом слу­ча­ју по­треб­но је раз­ли­ко­ва­ти два пој­ма: ствар уку­са и ква­ли­тет. Док је укус су­бјек­ти­ван, ква­ли­тет је мер­љив, а но­ви еле­мен­ти из­ра­ђе­ни су од ви­со­ко­ква­ли­тет­них ма­те­ри­ја­ла, кор­тен че­ли­ка и др­ве­та – ка­жу у За­во­ду. 

По­сто­је при­ста­ли­це ми­шље­ња да је за но­ви­не у окви­ру за­шти­ће­них зо­на по­треб­но ко­ри­сти­ти исте ма­те­ри­ја­ле од ко­јих су објек­ти зи­да­ни (ка­мен, ци­глу) и да тре­ба ко­пи­ра­ти по­сто­је­ће сти­ло­ве. 

– На­ше гле­ди­ште је да сва­ка ге­не­ра­ци­ја пред­ста­вља сво­је вре­ме. Но­ви сло­је­ви тре­ба­ло би да при­ка­жу са­вре­ме­не иде­је, тех­но­ло­ги­ју, ма­те­ри­ја­ле и ар­хи­тек­тон­ски је­зик. За­да­так кон­зер­ва­то­ра је да оси­гу­ра да се сви но­ви еле­мен­ти у не­ком тре­нут­ку мо­гу укло­ни­ти без оште­ће­ња струк­ту­ра ко­је се чу­ва­ју. То је овим про­јек­том на тај на­чин и ура­ђе­но. Ода­бран је кор­тен ко­ји ок­си­ди­ше и не зах­те­ва до­дат­не пре­ма­зе и одр­жа­ва­ње. Има нео­би­чан из­глед и пр­ва ствар на ко­је не­ке љу­де асо­ци­ра је не­до­вр­ше­ност, а чар је баш у то­ме, да се он ме­ња и на кра­ју раз­ви­ја бо­га­ту цр­вен­ка­сту па­ти­ну – ка­жу у За­во­ду.

Кор­тен се до­ста ко­ри­сти у свет­ској ар­хи­тек­тон­ској и кон­зер­ва­тор­ској прак­си – при­ме­њен је у Му­зе­ју ар­хе­о­ло­ги­је у Ли­са­бо­ну, од ње­га су на­чи­ње­ни ви­ди­ко­вац и по­зор­ни­ца у ре­не­сан­сној па­ла­ти у Пе­чу­ју у Ма­ђар­ској, на­ла­зи се на Рим­ској по­греб­ној ста­зи у Бар­се­ло­ни…

При­ли­ком об­но­ве че­сме обез­бе­ђен је ка­мен истих ка­рак­те­ри­сти­ка као онај од ко­га је из­гра­ђе­на, а сви ра­до­ви на кон­зер­ва­ци­ји и ре­ста­у­ра­ци­ји из­ве­де­ни су без упо­тре­бе це­мен­та што је ве­ли­ки по­мак у кон­зер­ва­тор­ској прак­си у на­шој зе­мљи. 

– Ка­ко би се ви­де­ла ори­ги­нал­на, до са­да за­ко­па­на се­ве­ро­за­пад­на фа­са­да тре­ба­ло је пре­ва­зи­ћи де­ни­ве­ла­ци­ју од че­ти­ри и по ме­тра ви­си­не, раз­ли­ку из­ме­ђу ори­ги­нал­ног пла­тоа ис­пред че­сме и са­да­шњег ни­воа те­ре­на Гор­њег гра­да. А да би то сви­ма би­ло до­ступ­но про­јек­то­ва­на је ко­са рам­па ко­ја омо­гу­ћа­ва си­ла­зак по­се­ти­о­ци­ма укљу­чу­ју­ћи и осо­бе са ин­ва­ли­ди­те­том, ста­ри­је сла­бо по­крет­не, као и ро­ди­те­ље са де­цом. Зид рам­пе ујед­но је ис­ко­ри­шћен као пот­пор­ни зид ко­ји ста­тич­ки обез­бе­ђу­је зе­мља­ни на­сип – ка­жу у За­во­ду.

У то­ку из­во­ђе­ња ра­до­ва от­кри­вен је део рим­ског бе­де­ма, нај­ве­ро­ват­ни­је из тре­ћег ве­ка, и до­не­се­на од­лу­ка да се он кон­зер­ви­ра. 

– Са­да ће на овом про­сто­ру по­се­ти­о­ци­ма би­ти омо­гу­ће­но да на ре­ла­тив­но ма­лом сег­мен­ту твр­ђа­ве са­гле­да­ју ње­но бо­гат­ство у ви­ду број­них сло­је­ва из ра­зних пе­ри­о­да (део рим­ског бе­де­ма, тур­ску че­сму, де­ло­ве аустриј­ских фор­ти­фи­ка­ци­ја) – ис­ти­чу у За­во­ду.

Нај­ве­ћи део ра­до­ва на че­сми је за­вр­шен, па се ње­но све­ча­но отва­ра­ње оче­ку­је у то­ку 2018. го­ди­не.

Ве­зи­ро­ва за­ду­жби­на 

Че­сма Мех­мед-па­ше Со­ко­ло­ви­ћа по­диг­ну­та је 1576/7. го­ди­не и пред­ста­вља је­ди­ну за­ду­жби­ну ко­ја је оста­ла иза овог зна­ме­ни­тог тур­ског ве­зи­ра у Бе­о­гра­ду. Сме­ште­на је не­по­сред­но уз остат­ке уну­тра­шњег утвр­ђе­ња по­ред кал­др­ми­са­не ста­зе ко­ја во­ди кроз ка­пи­ју ка До­њем гра­ду. Би­ла је за­тр­па­на до 1938. го­ди­не ка­да су на њој из­ве­де­ни пр­ви кон­зер­ва­тор­ски ра­до­ви. При­ли­ком ар­хе­о­ло­шких ис­ко­па­ва­ња оба­вље­них 1979. го­ди­не от­кри­ве­на је фа­са­да на ко­јој су у пот­пу­но­сти са­чу­ва­не укра­сне ка­ме­не пло­че и ка­ме­но ко­ри­то за во­ду. Ме­ђу­тим, тре­ћа стра­на че­сме ни­је пре­зен­то­ва­на, већ је по­но­во за­тр­па­на. Де­таљ­ни ис­тра­жи­вач­ки ра­до­ви оба­вље­ни су у ок­то­бру 2015. го­ди­не.