Хашишари као претеча Ал каиде

Са данашњег становишта, асасини – средњовековни милитантни шиити, припадници секте исмаилиста – претеча су бомбаша самоубица, а њихов "Осама бин Ладен" био је Хасан ел Саба (између 1034. и 1124). Велики поглавар Ел Саба, некада сиромашни исламски вероучитељ, одметнуо се 1090. године од власти моћног селџучког султана Малик-шаха у планинску тврђаву Аламут на северозападу Ирана у намери да ојача и обрачуна се са надмоћнијим сунитима.

Овај самозвани пророк и Алахов изасланик, лукав војсковођа и опак човек, регрутовао је робове у елитну војску – фидаије, верске фанатике који су слепо извршавали његова наређења. Користећи се врховним начелом секте исмаилита "ништа није истинито, све је допуштено", Хасан ел Саба је комбиновањем  војничке обуке са веронауком, од уплашених младића које је откупљивао за ситан новац, створио немилосрдне ратнике од чије је одлучности противнике подилазила језа. Легенда каже да је своје следбенике опијао хашишом како би их учврстио у вери. Због тога су његови одреди смрти у литератури познати и као хашишари.

Историјски подаци казују да су асасини били веома успешни у извршавању политичких убистава и да су то радили уз велики публицитет. Истакли су се убиством великог везира Низама ел Мулка. Крсташи и путописци попут Марка Пола, а касније и историчари, описивали су припаднике ове јеретичке исламске секте као изванредно одане, који су гинули на миг свог господара. Били су вешти у прерушавању и добро су познавали стране језике.

Западом су се вековима, све до данашњих дана, распредале легенде и митови о овој секти, а двадесети век их је устоличио као претече савременог тероризма. Захваљујући раширеном миту о неустрашивим секташима, реч "асасинатор" ушла је у новолатински и друге језике и правну терминологију, а означава подстрекача мучког убиства.

Хасан ел Саба, велики вођа асасина, после значајних подела у оквиру ислама успео је и да установи сопствени огранак исмаилиста у Ирану, сопствену зилотску секту. Ширио је исмаилитизам у Ирану, био је прогањан, али успео је да окупи следбенике и освоји Аламут. Представљао се као спасилац народа, проповедао религију у којој су наглашене врлине, самокажњавање за преступ и похвале за добро владање. Припадницима секте дозвољавао је дружење само са аскетама и религиозним муслиманима и употребу исправног језика. За сваки вид раскалашног понашања предвиђао је драконске казне.

Иницијација исмаилиста подразумевала је полагање заклетве на лојалност и безграничну послушност, а верује се да су многа потоња тајна друштва преузела ритуалне обреде баш од ове секте. Кршење заклетве подразумевало је искључење из секте, а њени припадници су веровали да због недисциплине могу остати напуштени од Алаха. Исмаилиста, који није могао да буде старији од 40 година, морао је бити пристојног изгледа, психички и физички спреман, без физичких недостатака.

Прокламовани циљ исмаилитизма био је духовни, али асасини су постали познати по политичким убиствима. Веровали су да ће ако погину у борби отићи у рај, па су због тога радосни одлазили у самоубилачке акције. Волели су публицитет, поготово убиства петком за време молитве у џамијама.

Основу њиховог учења чинила су вера у езотерични значај Курана и вера у тадашње науке астрономију и астрологију, и својеврстан неоплатонизам. Тражили су унутрашње значење у светим текстовима и другачије су тумачили Куран у односу на друге шиите, сматрајући да су само они способни да проникну у тајне космоса преко Курана.

Према легенди коју је у роману "Аламут" испричао Владимир Бартол (1903–1967), Хасан ел Саба је своје следбенике омађијао класичном обманом. Омамљивао их је хашишом, а затим их, док су они још чврсто спавали, преносио у краљевске вртове изобиља до детаља уређене према опису раја какав је забележен у Курану, где су доживљавали неслућена хедонистичка искуства. По повратку из божанствене психоделије у суморну стварност свакодневице, поверовали су у божанску моћ свог господара, који поседује кључеве рајских врата јер су се у то лично уверили. Од тада, овоземаљски живот није им био важан. Мученичка смрт у служби господара било је једино о чему су истински маштали.

Мит о хашишарима и чињенице које познајемо о данашњим бомбашима самоубицама – ратницима џихада, заиста су слични .