Најважнији је здрав разум

Ана Рајковић (некада Драгојловић) за седам година, колико ради на ТВ Прва, снимила је велики број упечатљивих прилога, а недавно је емитован серијал о утицају НАТО бомбардовања на здравље људи, који је скренуо посебну пажњу гледаоца. Ову значајну тему реализовала је у сарадњи са уредницима Маријом Пребег и Дејаном Вученићем од којих има велику подршку, а скромно каже да су за овако добар резултат заслужни сви у тиму „Експлозива”, укључујући и сниматеље и монтажере.

Неизоставно је питање – који су закључци након оваквог обимног истраживања? Међутим, Рајковићева нам скреће пажњу да она никада не доноси закључак, већ то препушта гледаоцима. На њој је да тему сагледа из свих углова, да разговара са релевантним саговорницима и да чује обе стране, али пре свега, глас обичног човека који је увек у фокусу „Експлозива”.

И после две деценије, каже нам, не зна се права истина о штетности муниције са осиромашеним уранијумом. Људи са разлогом страхују за своје здравље. Било је веома захтевно сагледати све аспекте ове теме. Да би схватила срж проблема, прочитала је велики број књига и  гледала два документарна филма. Посебно је поносна на то што је успела да дође до оболелих италијанских војника који су били у мировној мисији на Косову, а који пред судом успешно доказују да је основни кривац њиховог обољења – осиромашени уранијум. Најтеже јој је било, открива нам, да разговара са породицама чији су ближњи страдали. Читава екипа провела је недељу дана на Косову. Покушала је и да разговара са Албанцима, али безуспешно. Није одустајала од те намере до краја... Међутим, сва врата су јој била затворена. Посетила је и НАТО базу у Бондстилу, што је заиста био подухват вредан хвале јер камере тамо дуго нису крочиле. После вишемесечног рада, успела је да склопи садржајан серијал који сматра круном своје новинарске каријере.

С обзиром на то да је реч о осетљивој теми, тврди да није трпела никакве притиске са стране, нити јој је сугерисано како треба да ради. Није желела да држи било чују страну, већ само да представи резултате свог истраживања.

Здрав разум и добра идеја су јој увек биле водиље, истиче. Кад постоји јасан циљ, нема бојазни шта ће бити. Воли коментаре, није сујетна, не зазире ни од оних лоших.

На ТВ Прва је од њеног оснивања. Дипломирала је на Факултету политичких наука. Прво професионално искуство је стекла на ТВ Арт, затим и на ТВ Ентер где јој је шансу пружила уредница Слађана Славковић. „Експлозив” јој је био ново искуство јер пре тога није радила кратке документарне форме. Показало се да јој ова форма лежи, и са својим прилозима учествовала је на фестивалима кратке документарне ТВ форме. Сви чланови редакције функционишу као права мала породица, прича нам. Са овом емисијом су расли, развијали се, учили, ширили видике, усавршавали... Од њих се очекује, објашњава нам, да буду и добри психолози, али и редитељи. Јер, није увек лако добити од саговорника одговоре. Неопходан је адекватан приступ.

– Некада када нам се чини да је сценарио идеално осмишљен, терен нас изненади. Ту се показује наша вештина, колико умемо да у тренутку одреагујемо. Чар „Експлозива” је што све приче представљамо из једног сасвим другачијег угла. Трудимо се да будемо актуелни, да се држимо основних постулата новинарства, али да имамо неки свој специфични ауторски приступ и да прикажемо нешто што други можда не би ни приметили, а што би сваког интересовало – објашњава Рајковићева.

Једно време се бавила темама из такозване црне хронике, али већ након шест месеци даноноћног рада и посвећености овој области увидела је да јој овакав ритам не прија.

А како она гледа на својеврсни феномен да се у новинарству углавном жене баве темом из криминологије? Наша саговорница сматра да је нежнији пол храбрији, вештији, да су спремне да иду и даље него њихове колеге и да пређу одређене границе, али је ту и женска интуиција пресудна. Себе сматра храбром и увек спремном за корак даље, зарад приче.

Захваљујући овом послу, не само да је упознала многа места на којима никада пре тога није била већ и свог животног сапутника, супруга Душана Рајковића, сниматеља, у почетку само верног сарадника који ју је пратио на разним путешествијама. И данас заједно креирају многе занимљиве приче. Људи је често питају да ли им је досадно јер раде заједно, што она категорично негира. Уживају у томе да заједно деле доживљаје и искуства са пута, да истражују... Већ више од годину дана су у браку.

Ана Рајковић нам признаје да и када су камере угашене, она тражи приче... па макар то било у свакодневним километарским шетњама. Родом је из Обреновца, где јој и данас живе родитељи, а Београд јој је непресушна инспирација. Обожава његове куткове и ћошкиће. Редовно вежба јогу и воли да време проводи са пријатељима.

Каже да је одувек знала да ће се бавити новинарством, још од малих ногу. Никада није постојала друга опција. Кад је била четврти разред основне школе, присећа се како је од картончића направила новинарску легитимацију. Тада је желела да буде спортски новинар. Осим што обожава Црвену звезду и понекад оде на утакмици, за спорт је данас ништа друго не везује. Тек сада схвата колико је важно визуелизовати своју жељу, и што је она јаснија, то си ближи њеном остварењу, тврди!  Гимназију је завршила такође у Обреновцу. Са 16 година је почела да волонтира у локалном радију и  новинама... а затим су уследили други, професионални ангажмани.

 – За мене је прави новинар онај који зна да направи емисију аналитично, посвећено, са много уложеног и труда и знања, али и са правом мером. С друге стране, новинар мора да зна да одреагује у тренутку, да увек буде спреман за живо укључење у програм. Волела бих да и убудуће комбинујем све ове вештине – каже за крај Ана Рајковић.