Извоз кукуруза смањен за 90 одсто

– Овај податак сасвим довољно говори о ценовној неконкурентности домаћег кукуруза у односу на светско тржиште– саопштила је Продуктна берза у Новом Саду. Други разлог пада промета јесте чињеница да ће Србија ове године, због суше, имати за извоз свега 850.000 тона овог пољопривредног производа, што је три пута мање него прошле године.

Услед ових проблема Србија је изгубила позицију осмог највећег светског извозника кукуруза и ове године сасвим сигурно нећемо бити у друштву највећих – потврдио је Вукосав Саковић, из Удружења „Жита Србије”. Под великим је знаком питања и укупан приход који ће нам донети тај, годинама најзначајнији, извозни производ аграра чији је пласман на страна тржишта у рекордној 2016. вредео 346 милиона долара.

– Пад извоза почео је још у јулу ове године и наставља се из месеца у месец. Очекује се да ће ове године извоз вредносно бити мањи око 100 милиона долара. Када „паднете” на првом извозном производу то је озбиљан проблем за државу – истиче Саковић. Главни проблем је, каже, што кукуруза нема довољно за озбиљнији извоз, тако да га преко Дунава до луке Констанца практично уопште и не продајемо. Покривамо само околна тржишта, али и то све мање јер нам и у региону са кукурузом све више конкуришу Украјина, Русија, Румунија и Мађарска.

– У остатку света род кукуруза био је добар, Србија је најгоре прошла. Од жетве, цена је пала са 18,5 динара на 16,8, али је то и даље скупо у односу на конкуренцију. Нажалост произвођачи су највише погођени и њима је свака цена мала. Међутим, реалност је да се купци окрећу онима који су јефтинији – каже наш саговорник.

Цена транспорта до црноморске луке Констанца такође је значајна ставка у крајњој цени кукуруза и осталих житарица које се извозе. Удружење „Жита Србије” раније је апеловало на државу да помогне у регулисању правила на водотоку Дунава, што би омогућило пловидбу речно-морских бродова и коначно избацило посреднике из ланца трговине. Главни проблем је, заправо, што су у наше воде давно престали да долазе речно-морски бродови.

– Они су нам неопходни да бисмо робу могли директно да продајемо широм Средоземног мора, а не да будемо везани само за румунску Констанцу. Код транспорта кукуруза то би нам смањило цену за бар пет до седам евра по тони, колико нас кошта претовар – објашњава Саковић. Додаје да би нам се доласком ових бродова генерално отворила могућност да житарице продајемо директно и будемо конкретнији. Истакао је да је Србија ту могућност изгубила још са гашењем „Истпоинта” Зорана Дракулића, који је у Констанци имао силосе и речну флоту које је продао када је запао у финансијске проблеме. Од тада се јављају посредници у ланцу трговине житарицама. Осим у окружењу ништа не продајемо директно. Иако наш кукуруз, рецимо, стиже до Вијетнама ми смо га продали овде, на нашим дунавским лукама и купац га даље транспортује до Констанце.