И тата треба да буде са новорођенчетом
Током порођаја жена је изузетно рањива и зато је важно да се посебна пажња посвети условима у породилишту и начину комуникације особља са трудницом, сматра примаријус др Олга Станојловић, шеф неонатолошког одељења КБЦ Звездара.
„Порођајна сала требало би да обезбеди издвојен, интимни простор за трудницу, да што мање личи на операциону салу, и да то буде место где би мама остала дуже уз бебу после порођаја. У недостатку простора, у ову сврху могли би да послуже паравани. Присуство партнера или друге блиске особе пружа трудници подршку и осећај сигурности”, објашњава наша саговорница.
Уколико особље помогне трудници да се ослободи страха, она ће боље сарађивати, а важно је да добије информације како порођај напредује и зашто се нешто предузима. Труднице се најчешће жале, каже др Станојловић, да особље о њој говори као да није присутна.
„Искусно и мотивисано особље наћи ће праву равнотежу између медицинског збрињавања труднице и бриге о њеном емотивном стању, а касније помоћи у успостављању везе са новорођенчетом”, наводи лекарка и додаје да ако постоји свест колико одређене промене могу да помогну жени током порођаја, најчешће се може наћи начин да се уведу макар неке иновације.
Важно је да мајка узме своју бебу у наручје што је пре могуће, јер тај тренутак најчешће опредељује мајку за дојење. Контакт „кожа на кожу” пружа беби топлоту и сигурност, представља први корак у успостављању чврсте емоционалне везе маме и бебе. Важно је и да се подој обави сат-два по рођењу.
„Уколико стање мајке и бебе дозвољава, треба да се сместе у исту собу и да се нега, прегледи и терапијски поступци обављају у присуству мајке, јер она се тако не само обучава, већ и ослобађа страха од контакта са бебом. Мајка би требало да добије и савете о дојењу али и комуникацији са бебом и стимулацији раног развоја”, наглашава др Станојловић.
Нека породилишта омогућавају присуство оца на порођају, али готово да нема установе у којој су очеви укључени у негу детета на постпорођајном одељењу. Разлог су, како наводи наша саговорница, пре свега услови у породилишту али и недовољно разумевање значаја оца за рани развој детета и подршку мајци.
„Пресудан значај за успех програма „Болница пријатељ мајке и бебе” је пријатељски однос према мајци. Особље треба да уочи када је мајка исцрпљена, да разуме и препозна узроке њеног нерасположења”, објашњава др Станојловић.
Проблем је што многе труднице долазе неприпремљене на порођај, а после њега кратко остају у болници па имају мало времена за обуку и помоћ.
Шта је породилиштима потребно и шта се примењује
Породилишта би требало да имају довољно особља, па самим тим и времена да се посвете свакој трудници и породиљи. У болничкој соби не би требало да буде смештено више од три маме са бебама. Потребно је да постоји простор за очеве, како за време порођаја, тако и на постпорођајном одељењу, али и простор за посете.
„Примена нових стандарда за акредитацију породилишта Агенције за акредитацију здравствених установа важан је корак у промени праксе и отварању породилишта за породицу, пре свега за очеве. Од посебног значаја је спровођење додатне едукације особља породилишта из области подршке дојењу, развојне неге и комуникационих вештина, које се обавља уз подршку канцеларије Уницефа”, наводи др Олга Станојловић.
Порођај у кади
У породилишту КБЦ Звездара омогућено је присуство оца или друге блиске особе на порођају, коришћење каде, посета мајци и беби на постпорођајном одељењу.
„Трудимо се да однос особља према трудницама буде партнерски и пријатељски, да им пружимо сву потребну помоћ и подршку. Просторни услови и недостатак особља некада нас ограничавају у томе”, објашњава др Олга Станојловић. „Политика” у партнерству са Уницефом овог месеца страницу посвећује породилишту по мери маме и бебе и његовој заступљености у нашим здравственим установама
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
