Орбан: Кад је нападнута Пољска, нападнута је цела централна Европа

Што се Пољске тиче, председник државе Анджеј Дуда је – након 20. децембра – већ најавио да ће потписати законе о реформи судства, које Брисел оспорава као ауторитарне. Варшава такође наглашава да отварање поступка у вези са чланом седам, сматра казном због одлучног става да не прихвати никакве мигрантске квоте.

Из контраугла, Доналд Туск, председник Европског савета (иначе некадашњи премијер Пољске), оценио је – након активирања процедуре члана седам – да је „Пољска тренутно виђена као сила за дезинтеграцију ЕУ”. Ипак „не верујем да ће Пољској у скоријој будућности бити уведене санкције”, додао је истом приликом Туск.

Како год било, стрепња од санкција и активирања члана седам све присутнија је у Румунији, због планова владе у Букурешту да и она изврши реформу правосуђа, чему се Брисел такође противи.

„Човек треба да је пао с Марса, па да мисли како неће бити последица ако најављени закони о реформи правосуђа буду усвојени”,

јетко је оценио румунски председник Клаус Јоханис, иначе велики противник дотичних реформи које предлаже влада у Букурешту. Да из правца ЕУ сада јача притисак на Букурешт очито је након одлуке амбасада седам чланица уније (Француске, Немачке, Холандије, Белгије, Данске, Финске и Шведске) да издају заједничко саопштење адресирано влади у Букурешту – да још једном размисли о друштвеним и политичким последицама усвајања закона који би могли одвести „слабљењу независности правосудног система и борбе против корупције”.

Слутећи нову политичку битку у Европи, Орбан је истакао да је „у интересу Мађарске да покаже солидарност са Пољацима, као и да јасно стави до знања да против њих неће бити уведена никаква ЕУ казна”.

По Орбану, „европски напад на Пољску” није и последњи у коме Брисел наводно нишани мете међу чланством ЕУ у источној и централној Европи. Досадашњим чврстим одбијањем да прихвати мигранте, „Мађарска је само купила нешто времена”, оценио је Орбан. Будући да је децембарски самит ЕУ о мигрантима и политици према азилантима завршен без договора, „очекујемо следећи напад на Будимпешту на самиту ЕУ у марту”, прогнозирао је Орбан уз упозорење да је током 2017. године увидео како је „првенствени задатак изабраних политичких лидера заштита хришћанства”.

Они који желе Европу „мешаног становништва” и верују да је „истребљење хришћанског друштва пут развоја” постижу све горе резултате на националним изборима, додао је Орбан истичући да је „животни темељ хришћанства у Европи много јачи него што неки мисле”.

Управо зато централна Европа, по мађарском премијеру, има пред собом својеврсну верско-просветитељску мисију унутар ЕУ.

„Морамо се држати заједно док људи на западу Европе, следећи стазу житеља централне Европе, не постану довољно јаки и способни да користећи демократске изборе натерају своје лидере да спроводе политику која рефлектује тежњу народа за одбацивањем миграната”, изложио је Орбан. По оцени мађарског премијера, неколико десетина милиона људи, првенствено из Африке, спрема се у следећих неколико година на сеобе, „где ће један од главних праваца њиховог кретања бити према Европи преко Италије”.

„Ако Италију оставимо незаштићену, нећемо моћи да заштитимо ни Европу”, оценио је Орбан.