У први мах беше – орах

Горан Јоксимовић из места Парагова код Сремске Каменице је полицајац, запослен у Полицијској управи у Новом Саду. Ожењен је Горицом, графичарем по струци, и имају двоје деце: сина од 15 и кћерку од 13 година. Ништа у мирном животу овог младог човека не би било необично да пре две године, сасвим случајно, сређујући двориште око куће, није добио инспирацију да се бави нечим о чему ни сањао није. Све је почело од једног ораховог пања који је прилично сметао у том дворишту, а нашло се ту и неко дебло шљиве, као и неке дрангулије. Горану се некако допао тај пањ, окретао га, обртао, било му је жао да га баци, и наједном му „кликну“ да би то могао да буде занимљив сточић, само ако се мало очисти и обради. Урадио је то неким приручним алатом водећи рачуна да максимално испоштује природни облик стабла и жила, прелакирао га, ставио му одозго стакло и – одушевио се.

(/slika2)Како су настајали нови комади намештаја и други су се одушевљавали, а Горан напросто није могао да се заустави, радио је и за рођаке, пријатеље, комшије. Они су и га наговорили да то негде изложи.

– Зато сам отишао у Покрет горана, однео слике и они су прихватили да уз њих будем на манифестацији „Дани пролећа“ у Новом Саду. Тамо сам се уверио да се оно што ја радим допада великом броју људи, па сам радио све више и више: клупице, огледала, чивилуке, комодице, фотеље, кревете – каже Горан.

У међувремену се извештио да пронађе одговарајуће дебло, да га исече у пилани, да му скине кору, одабере намену и да га ручним алатом обради тако да му не поремети „линију” коју му је даровала природа. Претежно ради са орахом зато што је то квалитетно дрво, са лепом текстуром, а нарочито зато што је са њим започео овај свој „други посао“. Ради и са багремом, шљивом, тисовином, са сваким дрветом које има занимљив пресек. Ножић улази у све поре дрвета и све кривине, док се равне површине углавном секу машински. Али тада новопечени мајстор стоји поред радника за машином и окреће му дрво на ону страну коју треба да исече. То уопште није неважно, пошто у пресеку треба да се виде разни слојеви и боје.

(/slika3)Руку на срце, ни пласман не иде лоше. Људи су на сајмовима у први мах изненађени кад виде намештај различит од свега што у продавници могу да купе, врте се, загледају, запиткују, пазаре неку ситницу, а озбиљнију куповину обично остављају за касније, кад виде како ће им се одређени комад уклопити у постојећи амбијент. Има муштерија, није да нема, Нови Сад је велики град, а обронци Фрушке горе пуни су викендица у којима ови природни облици пасују „као саливени“. Кад Горан нема времена да обради неке детаље, у помоћ прискачу деца, а и Горичини савети нису на одмет.

Ипак, овај случајни посао, који све више прети да постане животни избор, нашем саговорнику значи много више од могућности да повећа кућни буџет.

– С обзиром на стресан посао који обављам, ово што радим веома ме смирује и опушта, пуни ми батерије да издржим многе непријатности. Кад направим неку клупицу или сточић, срећнији сам него да добијем на поклон не знам шта!