Лажни радници „Чистоће” опет продају честитке

Непознате особе покушавају да и ове, као и претходних година преваре Београђане лажно се представљајући као радници ЈКП „Градска чистоћа”. Они, у име овог предузећа, траже од суграђана новац у хуманитарне сврхе за „болесног” колегу, болесно дете неког од „запослених” у „Чистоћи”  или нуде на продају новогодишње честитке.

– Имамо обавезу да упозоримо и подсетимо суграђане да не наседају на такве преваре. Изузев униформе које те непознате особе носе, а које подсећају на униформе наших радника, ти људи немају никакве везе са предузећем. Због тога саветујемо суграђанима да не ступају у контакт са тим особама које не само да покушавају на превару да им узму новац, већ таквим противзаконитим активностима нарушавају углед и поверење које предузеће има код Београђана – кажу у „Чистоћи” и апелују на суграђане да сваки такав случај пријаве надлежним органима.

Ова ситуација се, нажалост, понавља годинама. Изгледа да је преварантима омиљен децембар месец када се највише и дарива. Тада на сваком ћошку може да се сретне неки „радник Чистоће”, или неког другог „предузећа”, како прикупља неку помоћ или нуди честитке од чије се продаје „финансирају” болесни и угрожени.

А како поступити у таквим ситуацијама зависи од човека и од тога колико познаје шта се дешава на улици. Многи од нас, слутећи негде да је можда и превара, често из сажаљења купе честитку.

– Ја сам прошле године купила честитку од неког „радника”, не знам које „фирме”. Дала сам 150 динара јер ми га је нешто било жао. Нисам пуно размишљала да ли је лажни или прави. Негде сам у себи била уверена да је преварант, али ми је тако дошло да баш њему дам паре – прича Кристина Ј. из насеља Браће Јерковић.

За разлику од ње, Анастасија В. из Кумодража одавно ни од кога на улици не купује честитке, а ретко коме од оних који моле за помоћ по аутобусима, пред црквама, у пролазима... даје паре.

– Једно време сам се и ја хватала за новчаник кад би угледала тако неког „угроженог”. А онда сам схватила да стално виђам једне исте фаце које траже помоћ и запитала се колико им је то помоћи потребно кад је стално траже. Схватила сам да је то прави „бизнис” и одлучила да те „пословне људе” престанем да финансирам. Наравно, да знам да неком стварно треба помоћ, помогла бих без устезања, онолико колико је у мојој моћи, али овако од мене се неће овајдити – прича Анастасија и истиче да се ипак и даље за паре хвата само када види да проси баба с марамом.