Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Отменост „старе даме”

Отменост „старе даме”

Ако вам је путовање императив за предстојеће празнике, предлажемо дестинацију која никога неће оставити равнодушним. На само 580 километара од Београда после седам сати удобне вожње одличним путем стиже се у Опатију, град другачији од осталих. Смештен испод Учке, на прелепом месту где се сусрећу паркови и море, туристима нуди више од чаролије одмора. Врт са егзотичним дрвећем и вила „Анђелина” у чије су лице утиснуте судбине оних који су у њој живели, чувени хотел „Кварнер”, бронзана нимфа у загрљају мора, шеталиште Лунгомаре, главна улица Маршала Тита, виле у цвећу и још много тога учиниће да се осећате пријатно.

Попут сваке реткости и ово место је јединствено. Залеђе Учке, блага клима, мноштво вила и хотела утонулих у бујно растиње и раскошно цвеће дају Опатији посебан шарм. Све одише атмосфером лежерне доколице, можда мало спутане аустроугарском дисциплином. Данашње има добила је по опатији Светог Јакова која је подигнута у другој половини 15. века. Најстарија вила „Анђелина” са прелепим парком у окружењу, саграђена је 1844. године, а њен први власник био је ријечки трговац Скарпа. Убрзо су његови пријатељи поморци почели да доносе егзотичне биљке са далеких путовања. Парк се и данас негује на најбољи начин, а 2006. године добио је награду као трећи у Европи! Најстарији хотел, „Кварнер” изграђен је 1884. године. Првенац опатијског туризма, са славном кристалном двораном, данас тихо пулсира и помало потрошено чека боље дане. У почетку Опатија је била излетиште Ријечана, а затим омиљено одредиште бечке, будимпештанске, чак прашке и берлинске аристократије. Упркос годинама модернизације и изградње хотела, Опатија је сачувала стари сјај. Исто тако ни у доба масовног туризма није се одрекла богате туристичке клијентеле са највишим захтевима. 

Данашње приче о здравственом туризму, као новом облику понуде за Опатију нису никаква новост. Традиција показује да је још у другој половини 19. века била позната по чудесним третманима од којих се већина и данас примењује у познатим велнес центрима. 

У Опатију се долази из различитих разлога, а основни због кога се туристи поново враћају јесте изузетно богата понуда, али и љубазни и предусретљиви домаћини. Гости из Србије, посебно Београђани који су некада били међу најбројнијим, враћају се у Опатију: током прошле године остварено је чак 12.000 ноћења. Највише туриста из Србије стиже преко београдске агенције Одеон.

Иако Опатија има тридесетак хотела, препоручујемо „Гранд, четири опатијска цвета” и „Миленијум”. Први има четири звездице, а име је добио по цветним врстама које красе овај део ривијере. Отворен је целе године, гостима нуди комфор, удобност, љубазност, изузетну кухињу, а окосницу понуде темељи на велнес центру.

Хотел „Миленијум” је најлуксузнији у Опатији. Отворен је 2000. године. У његово уређење уложено је много љубави и труда да би се сачувао дух прошлог времена, а, истовремено, на најбољи начин уклопио у садашњост. Понос опатијске ривијере настао је комплетним реновирањем некадашњег хотела „Јадран”. Налази се уз саму обалу, повезан главном улицом у којој су смештени готово сви најзначајнији објекти и окружен лепотама надалеко познатог парка виле „Анђелина”. Врхунац понуде представља кафе „Вагнер” који одише шармом и мирисом чоколаде из властите производње. Занимљиво је да овим хотелима управљају два млада човека Ведран Грџетић и Кристијан Михајлиновић које можете срести свуда, осим у канцеларијама. Увек на услузи туристима, са циљем да стално унапређују пословање. Углас поручују да је гост њихов једини прави послодавац!

Светску славу Опатија је стекла као симбол префињене лепоте, извор здравља и интелектуалне живости. Ипак, „стара дама” не живи само од прошлости. И данас је привлачна због свог непролазног шарма и погодности које нуди у изобиљу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.