Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОД НЕДЕЉЕ ДО НЕДЕЉЕ

Никољдан у Москви

Никољдан у Москви
Фото Анђелко Васиљевић

Београд је прошле недеље и практично показао да не одступа од свог спољнополитичког курса – пут у ЕУ не значи окретање леђа Русији. И док се српски председник шетњом по тематском парку Зарјађе у близини Кремља загревао за разговоре с Владимиром Путином, премијерка је са својим балканским колегама журила на радну вечеру с Федериком Могерини где се разговарало о новој стратегији проширења Европске уније.

Иако се на Западу многи мрште, убеђујући нас да не можемо да седимо на „две столице”, оваква спољна политика, ипак, даје резултате. Из Брисела стижу похвале и охрабрења због напретка у евроинтеграцијама, а из Москве понуда да будемо део „Турског тока”.

Премијерка Ана Брнабић из Брисела је после разговора с Федериком Могерини поручила да је јасно да су Србија и Црна Гора најнапредније у процесу придруживања Европској унији и да се наша земља доказала као стабилан, предвидив и озбиљан партнер.

У тродневној посети српске делегације Москви, коју је предводио председник Србије, најзначајнији је био 19. децембар – Никољдан. На дан своје славе Александар Вучић је два и по сата разговарао с Владимиром Путином, а министри, готово пола српске владе, са својим руским колегама потписали су низ важних споразума. Свакако је најважнији онај о већој испоруци гаса. 

 А тај до­го­вор Ср­би­ји да­је пра­во не са­мо да уво­зи, већ и пр­ви пут да из­во­зи ру­ски гас. Ка­да тај пр­о­то­кол бу­де сту­пио на сна­гу, на­ша зе­мља ће до­би­ја­ти пет ми­ли­јар­ди ку­би­ка га­са го­ди­шње што је два и по пу­та ви­ше од са­да­шњих по­тре­ба.

У за­јед­нич­ком обра­ћа­њу но­ви­на­ри­ма с ру­ским пред­сед­ни­ком, Ву­чић је по­но­во на­гла­сио да срп­ски на­род ни­ка­да не­ће уво­ди­ти санк­ци­је Ру­си­ји и да Ср­би­ја, иако је на европ­ском пу­ту, оста­је вој­но не­у­трал­на зе­мља што зна­чи да не­ма при­сту­па­ња НА­ТО-у. Пу­тин је ре­као да ће Ру­си­ја на­ста­ви­ти да по­др­жа­ва те­ри­то­ри­јал­ну це­ло­ви­тост и су­ве­ре­ни­тет Ср­би­је и да се раз­ма­тра­ју мо­гућ­но­сти да се на­ша зе­мља укљу­чи у „Тур­ски ток”, ка­ко би мо­гла да по­ста­не ва­жна ка­ри­ка у тран­спор­ту га­са.

Иако мно­ги де­та­љи раз­го­во­ра у че­ти­ри ока два ше­фа др­жа­ве ни­су по­зна­ти јав­но­сти, дан ка­сни­је Ву­чић је от­крио да је до­био ру­ску са­гла­сност да ће уче­ство­ва­ти у рас­пли­та­њу ко­сов­ског чво­ра, уко­ли­ко до­ђе до пр­о­ме­не фор­ма­та бри­сел­ског ди­ја­ло­га. Он је у раз­го­во­ру с пред­сед­ни­цом Са­ве­та Фе­де­ра­ци­је Ва­лен­ти­ном Ма­тви­јен­ко ја­сно по­ру­чио да му је Пу­тин ре­као да Ру­си­ја хо­ће да се укљу­чи у раз­го­во­ре Бе­о­гра­да и При­шти­не, уко­ли­ко то учи­не САД.

„На на­ма је би­ло да пи­та­мо Ру­се и по­сти­гли смо не­ку вр­сту до­го­во­ра. Сва­ког да­на ал­бан­ска стра­на ин­си­сти­ра на укљу­че­њу Аме­ри­ка­на­ца. Они тра­же, али ни­ко ни­је одо­брио. Ако би не­ко ре­као да мо­ра­ју да уђу у пре­го­во­ре и Аме­ри­кан­ци, ми би­смо ре­кли да ће мо­ра­ти још не­ко. То би обез­бе­ди­ло да пре­го­во­ри има­ју ва­лид­ност”, на­гла­сио је Ву­чић.

У Мо­скви се раз­го­ва­ра­ло и о на­бав­ци на­о­ру­жа­ња. По­је­ди­ни ме­ди­ји об­ја­ви­ли су да је Кремљ на­чел­но дао са­гла­сност да Ср­би­ја мо­же да пре­го­ва­ра с Бе­ло­ру­си­јом о ку­по­ви­ни ПВО си­сте­ма С-300. По по­врат­ку срп­ске де­ле­га­ци­је из Ру­си­је, Алек­сан­дар Ву­лин је на пи­та­ње да ли ку­пу­је­мо овај ра­кет­ни си­стем са­мо крат­ко за РТС ре­као да је још ра­но о то­ме го­во­ри­ти. Али за­то је ми­ни­стар од­бра­не на­ја­вио да ће­мо по­че­ти ин­тен­зив­не раз­го­во­ре с Ру­си­јом о ку­по­ви­ни до шест ви­ше­на­мен­ских хе­ли­коп­те­ра МИ-17 и о фор­ми­ра­њу хе­ли­коп­тер­ског цен­тра у Ср­би­ји.

Ха­шки три­бу­нал је по­сле 24 го­ди­не ра­да, пр­о­шле не­де­ље, све­ча­но за­тво­рен. Пр­ви чо­век УН Ан­то­нио Гу­те­реш је на це­ре­мо­ни­ји по­ру­чио да је, за­хва­љу­ју­ћи ра­ду Су­да, од­го­вор­ност за­жи­ве­ла у ко­лек­тив­ној све­сти љу­ди. Ка­ко ка­же ге­не­рал­ни се­кре­тар УН, без су­до­ва за Ју­го­сла­ви­ју и Ру­ан­ду мо­жда ни­кад не би до­шло до осни­ва­ња стал­ног Ме­ђу­на­род­ног кри­вич­ног су­да. Ипак, Три­бу­нал ће оста­ти за­пам­ћен као при­мер „се­лек­тив­не прав­де”, по­ли­тич­ки ин­стру­мент у ру­ка­ма ве­ли­ких си­ла, ко­је су и на тај на­чин по­ку­ша­ва­ле да Ср­бе жи­го­шу као глав­не крив­це за ра­то­ве на пр­о­сто­ру бив­ше др­жа­ве. Да је то та­ко, по­ка­зу­је и ха­шка ста­ти­сти­ка: Ср­би­ма је из­ре­че­но 1.200 го­ди­на за­тво­ра, Хр­ва­ти­ма 166 го­ди­на, а Бо­шња­ци­ма 41 го­ди­на.

По­сле ста­вља­ња ка­тан­ца на Три­бу­нал, кре­ну­ће бор­ба за де­о­бу 10 ми­ли­о­на ха­шких до­ку­ме­на­та. И Ср­би­ја сма­тра да јој при­па­да део те гра­ђе, по­го­то­во што је сва до­ку­мен­та ко­је је Хаг тра­жио, укљу­чу­ју­ћи и вој­на, Бе­о­град пре­дао. Та­квих зах­те­ва је би­ло 2.082. А шта пр­о­се­чан гра­ђа­нин ми­сли о овом су­ду мо­жда је нај­бо­ље је из­ре­као Си­мо Спа­сић, пред­сед­ник Удру­же­ња по­ро­ди­ца кид­на­по­ва­них и не­ста­лих с Ко­со­ва: „Осу­ђу­је­мо Ха­шки три­бу­нал на до­жи­вот­ну ро­би­ју и пр­о­гла­ша­ва­мо га кри­вим због не­ка­жња­ва­ња зло­чи­на над Ср­би­ма.”

Пре­сто­нич­ки из­бо­ри још ни­су рас­пи­са­ни, али као да већ је­су. Сви се пи­та­ју да ли је удру­жи­ва­ње Да­чи­ћа и Дра­га­на Мар­ко­ви­ћа Пал­ме са Ше­ше­љем на из­бо­ри­ма у Ми­о­ни­ци, ко­ји се да­нас одр­жа­ва­ју, ге­не­рал­на пр­о­ба за по­ли­тич­ко од­ме­ра­ва­ње сна­га у Бе­о­гра­ду. Ли­дер СПС-а по­ру­чу­је да још ни­су кре­ну­ли у раз­го­во­ре о ком­би­на­ци­ја­ма за из­бо­ре у Бе­о­гра­ду, али да ће пр­во раз­го­ва­ра­ти са СНС-ом.

На дру­гој стра­ни, Дра­ган Ђи­лас ко­ји би по­но­во да за­сед­не у пр­ву бе­о­град­ску фо­те­љу, до­био је по­др­шку Сло­бод­них гра­ђа­на, док на­род­ња­ци Ву­ка Је­ре­ми­ћа још ва­га­ју. Али ака­де­мик Ду­шан Те­о­до­ро­вић сум­ња у искре­ност по­др­шке Са­ше Јан­ко­ви­ћа Ђи­ла­су. Ре­а­гу­ју­ћи на из­ја­ву пр­о­фе­сор­ке Ср­би­јан­ке Ту­рај­лић, да је „под­ме­та­ње на­зи­ва­ти Ђи­ла­са Ву­чи­ће­вим тр­о­јан­ским ко­њем”, Те­о­до­ро­вић је на Тви­те­ру на­пи­сао: „Пот­пу­но се сла­жем. Ђи­ла­са је тр­о­јан­ским ко­њем на­зи­вао упра­во го­спо­дин Са­ша Јан­ко­вић, ве­ћи бр­ој пу­та, пред ве­ћим бр­о­јем љу­ди.”¶

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Srbin
Lustracija Srbiju spašava.
Леон Давидович
У то баш не верујем да би ЕУ дозволила некој својој чланици да води самосталну спољну политику, у овом случају да не уведе санкције Русији. Неке чланице ЕУ имају штетне последице због уведених санкција и радо би их се одрекле али то им не допушта ЕУ. Једноставно онај ко је у ЕУ мора прихватити једноумље и ту није допуштено вођење суверене спољне политике.
RAJKO RAJKOVIC
Istorija ljudske rase (kao i sudbina bravarove drzave) pokazuje da je ova strategija nista vise nego "babi se snilo sto joj bilo milo". U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci. Sve drzave, pa i Srbija, idu gore i dole. Srbija je sad gore, leti, and kad krene dole sta ce da radi kad (A) pod pritiskom SAD aranzman sa MMF joj stisne grlo - ukoliko ne otkaci Rusiju, ili kad (B) Rusija ukine bescarinski uvoz - ukoliko ne otkaci Zapad?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.