Никољдан у Москви
Београд је прошле недеље и практично показао да не одступа од свог спољнополитичког курса – пут у ЕУ не значи окретање леђа Русији. И док се српски председник шетњом по тематском парку Зарјађе у близини Кремља загревао за разговоре с Владимиром Путином, премијерка је са својим балканским колегама журила на радну вечеру с Федериком Могерини где се разговарало о новој стратегији проширења Европске уније.
Иако се на Западу многи мрште, убеђујући нас да не можемо да седимо на „две столице”, оваква спољна политика, ипак, даје резултате. Из Брисела стижу похвале и охрабрења због напретка у евроинтеграцијама, а из Москве понуда да будемо део „Турског тока”.
Премијерка Ана Брнабић из Брисела је после разговора с Федериком Могерини поручила да је јасно да су Србија и Црна Гора најнапредније у процесу придруживања Европској унији и да се наша земља доказала као стабилан, предвидив и озбиљан партнер.
У тродневној посети српске делегације Москви, коју је предводио председник Србије, најзначајнији је био 19. децембар – Никољдан. На дан своје славе Александар Вучић је два и по сата разговарао с Владимиром Путином, а министри, готово пола српске владе, са својим руским колегама потписали су низ важних споразума. Свакако је најважнији онај о већој испоруци гаса.
А тај договор Србији даје право не само да увози, већ и први пут да извози руски гас. Када тај протокол буде ступио на снагу, наша земља ће добијати пет милијарди кубика гаса годишње што је два и по пута више од садашњих потреба.
У заједничком обраћању новинарима с руским председником, Вучић је поново нагласио да српски народ никада неће уводити санкције Русији и да Србија, иако је на европском путу, остаје војно неутрална земља што значи да нема приступања НАТО-у. Путин је рекао да ће Русија наставити да подржава територијалну целовитост и суверенитет Србије и да се разматрају могућности да се наша земља укључи у „Турски ток”, како би могла да постане важна карика у транспорту гаса.
Иако многи детаљи разговора у четири ока два шефа државе нису познати јавности, дан касније Вучић је открио да је добио руску сагласност да ће учествовати у расплитању косовског чвора, уколико дође до промене формата бриселског дијалога. Он је у разговору с председницом Савета Федерације Валентином Матвијенко јасно поручио да му је Путин рекао да Русија хоће да се укључи у разговоре Београда и Приштине, уколико то учине САД.
„На нама је било да питамо Русе и постигли смо неку врсту договора. Сваког дана албанска страна инсистира на укључењу Американаца. Они траже, али нико није одобрио. Ако би неко рекао да морају да уђу у преговоре и Американци, ми бисмо рекли да ће морати још неко. То би обезбедило да преговори имају валидност”, нагласио је Вучић.
У Москви се разговарало и о набавци наоружања. Поједини медији објавили су да је Кремљ начелно дао сагласност да Србија може да преговара с Белорусијом о куповини ПВО система С-300. По повратку српске делегације из Русије, Александар Вулин је на питање да ли купујемо овај ракетни систем само кратко за РТС рекао да је још рано о томе говорити. Али зато је министар одбране најавио да ћемо почети интензивне разговоре с Русијом о куповини до шест вишенаменских хеликоптера МИ-17 и о формирању хеликоптерског центра у Србији.
Хашки трибунал је после 24 године рада, прошле недеље, свечано затворен. Први човек УН Антонио Гутереш је на церемонији поручио да је, захваљујући раду Суда, одговорност заживела у колективној свести људи. Како каже генерални секретар УН, без судова за Југославију и Руанду можда никад не би дошло до оснивања сталног Међународног кривичног суда. Ипак, Трибунал ће остати запамћен као пример „селективне правде”, политички инструмент у рукама великих сила, које су и на тај начин покушавале да Србе жигошу као главне кривце за ратове на простору бивше државе. Да је то тако, показује и хашка статистика: Србима је изречено 1.200 година затвора, Хрватима 166 година, а Бошњацима 41 година.
После стављања катанца на Трибунал, кренуће борба за деобу 10 милиона хашких докумената. И Србија сматра да јој припада део те грађе, поготово што је сва документа које је Хаг тражио, укључујући и војна, Београд предао. Таквих захтева је било 2.082. А шта просечан грађанин мисли о овом суду можда је најбоље је изрекао Симо Спасић, председник Удружења породица киднапованих и несталих с Косова: „Осуђујемо Хашки трибунал на доживотну робију и проглашавамо га кривим због некажњавања злочина над Србима.”
Престонички избори још нису расписани, али као да већ јесу. Сви се питају да ли је удруживање Дачића и Драгана Марковића Палме са Шешељем на изборима у Мионици, који се данас одржавају, генерална проба за политичко одмеравање снага у Београду. Лидер СПС-а поручује да још нису кренули у разговоре о комбинацијама за изборе у Београду, али да ће прво разговарати са СНС-ом.
На другој страни, Драган Ђилас који би поново да заседне у прву београдску фотељу, добио је подршку Слободних грађана, док народњаци Вука Јеремића још вагају. Али академик Душан Теодоровић сумња у искреност подршке Саше Јанковића Ђиласу. Реагујући на изјаву професорке Србијанке Турајлић, да је „подметање називати Ђиласа Вучићевим тројанским коњем”, Теодоровић је на Твитеру написао: „Потпуно се слажем. Ђиласа је тројанским коњем називао управо господин Саша Јанковић, већи број пута, пред већим бројем људи.”¶
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


