Трам­по­ва за­пи­сни­чар­ка

Ро­ђе­на је у по­ро­ди­ци Си­ка као пр­ва ге­не­ра­ци­ја Аме­ри­ка­на­ца ин­диј­ског по­ре­кла. Пре­шла је на хри­шћан­ство и спа­да у со­ци­јал­но и фи­скал­но нај­кон­зер­ва­тив­ни­је ре­пу­бли­кан­це. Ди­пло­ми­ра­ла је ра­чу­но­вод­ство и по­мо­гла мај­ци да ство­ри тек­стил­ну ком­па­ни­ју вред­ну ви­ше ми­ли­о­на до­ла­ра. Уда­та је и има дво­је де­це.

Иако ње­не прет­ње ни­су уро­ди­ле пло­дом па је осу­да на Трам­пов ра­чун ипак усво­је­на, би­ла је то сим­бо­лич­на ре­зо­лу­ци­ја и сим­бо­ли­чан по­раз, док је Ни­ки Хеј­ли у Са­ве­ту без­бед­но­сти бе­ле­жи­ла и ствар­не по­бе­де. Та­ко је би­ло и пре не­ко­ли­ко ме­се­ци ка­да је убе­ди­ла оста­ле чла­ни­це да Се­вер­ној Ко­ре­ји уве­ду но­ве санк­ци­је. 

Ма­да се на по­чет­ку ње­ног ман­да­та чи­ни­ло да се не­ће нај­бо­ље сла­га­ти са пред­сед­ни­ком јер је осу­ди­ла ру­ско ме­ша­ње на аме­рич­ким из­бо­ри­ма, вре­ме­ном је по­ста­ла је­дан од нај­гла­сни­јих Трам­по­вих ме­га­фо­на. Убе­ди­ла је ге­не­рал­ног се­кре­та­ра Ан­то­ни­ја Гу­те­ре­са да по­др­жи ре­фор­му УН, об­ја­шња­ва­ју­ћи да ни­је при­хва­тљи­во да САД из­два­ја­ју нај­ви­ше нов­ца за бу­џет Свет­ске ор­га­ни­за­ци­је, а да Ге­не­рал­на скуп­шти­на до­но­си ре­зо­лу­ци­је ко­је ни­су по во­љи  Ва­шинг­то­на и ње­го­вог шти­ће­ни­ка Изра­е­ла. Трам­по­ве на­ја­ве да ће се на Пјон­гјанг сру­чи­ти „ва­тра и бес” по­ја­ча­ла је соп­стве­ним из­ја­ва­ма да Се­вер­на Ко­ре­ја „мо­ли за рат”. По­др­жа­ла је пред­сед­ни­ка и та­мо где га ма­ло ко дру­ги у ње­го­вој соп­стве­ној вла­ди по­др­жа­ва – у по­вла­че­њу из иран­ског ну­кле­ар­ног спо­ра­зу­ма. 

Ве­ру­је се да би мо­гла да бу­де сле­де­ћа ми­ни­стар­ка спољ­них по­сло­ва чим Трам­пу до­ја­ди са­да­шњи др­жав­ни се­кре­тар Рекс Ти­лер­сон, ко­ји сла­бо у че­му опо­на­ша пред­сед­ни­ка. Ме­ди­ји сма­тра­ју да је Ни­ки Хеј­ли по­ка­за­ла да је вр­ло уме­шна по­ли­ти­чар­ка: зна ка­ко да усре­ћи са­да­шњег ше­фа, али и ка­ко да не по­ква­ри шан­се у на­ред­ним ре­пу­бли­кан­ским ад­ми­ни­стра­ци­ја­ма. За­то и ни­је про­пу­сти­ла при­ли­ку да из­ја­ви да је по­на­ша­ње Мо­скве у Си­ри­ји „сра­мот­но” и да се ру­ско ме­ша­ње на про­шло­го­ди­шњим из­бо­ри­ма мо­же сма­тра­ти об­ја­вом ра­та.