Рефинансирање ново задуживање

Заменити постојећи банкарски дуг за један или више кредита, под новим, али бољим условима, уз нижу камату, дужи рок отплате, грејс период – све је популарнији нови банкарски „колач”, назван кредити за рефинансирање. Колико су, међутим, ови кредити повољнији од старих? Вицегувернер НБС Мира Ерић-Јовић упозорава да нижа месечна рата и номинална камата не значе увек и мање трошкове отплате.

Према њеним речима, грађани треба да прихвате рефинансирање уколико им оно побољшава услове кредита и реално смањује његову цену. Ако је то, пак, привидно јефтинији кредит, који подразумева дужи рок отплате, нижу месечну обавезу, пре доношења одлуке треба добро размислити.

Наша саговорница наводи следећи пример: Ако узмете кредит од 100.000 динара по камати од 20 одсто и роком отплате од 10 година, његов укупан дуг би износио 231.907 динара. Ако након пет година отплате размишљате о рефинансирању, вероватно ћете бити изненађени када сазнате да преостали дуг износи 114.737 динара, од чега је по главници 72.943. То значи да је у првих пет година отплаћено мање од 30 одсто главног дуга и готово 70 одсто камате. Зато ваља имати у виду да се у првим годинама, у структури месечне рате, већи део односи на камату, а мањи на главницу, што је веома важно при доношењу одлуке о рефинансирању, јер се исплати само у првим годинама отплате кредита.

Такође, при рефинансирању које подразумева смањење рате продужавањем рока отплате, треба бити посебно опрезан. Уколико се након пет година из нашег примера нуди рефинансирање са преосталих пет или више година, да би се кредит исплатио, камата би требало да падне са 20 одсто. Тако ако се рок продужава са пет на шест година – камата треба да се сведе на 16 одсто, на седам година – на 14, а на осам година – на 12 одсто. Уколико се у обзир узму и трошкови (превремене отплате и курсне разлике од по три одсто и обраде кредита од два одсто), онда би камате требало да падну на 13,5 односно 11,6 односно 10,2 одсто.  

Мира Ерић-Јовић објашњава да је рефинансирање са продужењем преосталог периода отплате исплативо само под условом да камата буде значајно нижа. Камата се са продужењем рока отплате смањује. То значи да што се касније у току отплате донесе одлука о рефинансирању са продужењем периода отплате, разлика између камате по постојећем и новом кредиту мора бити већа, да би се рефинансирање исплатило.

Зато приликом узимања кредита за рефинансирањетреба имати у виду да дужи период отплате, који подразумева нижу месечну рату, по правилу значи скупљи укупан кредит, као и да је са депозитом скупљи него са учешћем. Уколико је краћи преостали период отплате, рефинансирање је по правилу неисплативо.

– Најзад, треба имати у виду да банке нуде различите услове и због тога их треба упоређивати, па тек онда донети одлуку – каже наша саговорница. – Такође, треба упоредити преостали износ дуговања по старом кредиту и укупни износ дуга по новом. Оба податка банке су у обавези да дају. Податак о преосталом износу постојећег кредита као и износ за његову ликвидацију добија се од банке код које је кредит узет. Укупно задужење по новом кредиту се тражи код банке код које се рефинансира стари. Наиме, банке су дужне да на захтев, пре закључења уговора, попуне образац „Основни подаци о депозиту/кредиту” и дају клијенту у којем посебну пажњу треба обратити на укупан износ камате за период отплате и сабрати га са износом кредита.

При доношењу одлуке о рефинансирању треба нарочито обратити пажњу на преостали износ камате по старом кредиту. Такође, ваља сагледати трошкове везане за рефинансирање (трошкови превремене отплатеизносе између један и три одсто на преостали износ главнице); затим трошкове обраде новог кредита (од 0 до 2 одсто) на преостали износ главнице старог увећаних за трошкове превременог враћања) и на курсне разлике између продајног и куповног курса у случају да је реч о кредитима у страним валутама.