Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пријава радника најмање три дана пре него што почне да ради

Пријава радника најмање три дана пре него што почне да ради
(Фото Д. Јевремовић)

У Србији сваки четврти запослени ради на црно. – Запослени је до сада закључивао уговор с послодавцем, али, без уписаног датума када је почео с послом, што више неће моћи

Сваки четврти радник у Србији који ради на црно и чак 22 одсто њих који нису пријављени, јер обављају послове у фирмама које нису регистроване, ускоро ће се наћи на листи „легалних” радника које ће послодавци морати да пријаве и уплаћују им доприносе.

Истовремено статистика бележи да чак 637.000 људи у Србији ради без уговора, а 220.000 запослених нема здравствено осигурање.

Управо би ред на црно тржиште радне снаге требало да уведе недавно усвојена измена и допуна Закона о раду, која прописују да послодавац убудуће у року од три дана мора да пријави радника кога је инспектор затекао да ради на црно.

Закон налаже да је послодавац дужан да на основу уговора о раду, или другог уговора о обављању послова закљученог у складу са овим законом поднесе јединствену пријаву на обавезно социјално осигурање у року од три дана.

Шта то у пракси значи?

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, каже, да је до сада радник закључивао уговор с послодавцем, али, без уписаног датума када је почео да ради. Када су инспектори долазили у контролу, послодавац се вадио да је радник тек тог дана почео с послом, обећавши инспекторима да ће га пријавити.

– Убудуће ће сваки послодавац који примера ради планира да радника запосли од првог у наредном месецу три или седам дана пре тога морати да поднесе пријаву, М-4 образац пензијском фонду и тиме упише запосленог у листу легалних радника. Тек када добије ту пријаву закључује уговор о раду и раднику од првог радног дана тече стаж који може бити на одређено или неодређено – каже Атанацковић.

Да су послодавци били прилично опуштени када је пријава радника у питању потврђују и контроле пореских инспектора који су у највећем броју случајева затварали објекте баш због чињенице да су затекли непријављене раднике. Само у последњих неколико месеци затворен је 371 објекат баш из овог разлога.

Примера ради, наводи Атанацковић, неретко се дешава да запослени у договору с послодавцем део плате прима на рачун, а други део на руке. Има и оних који раде додатне послове за готовину, али ни они више неће моћи да се ваде на то да су тек ангажовани, јер ће послодавац морати да има црно на бело, да га је и пре ангажмана пријавио.

Ранка Савић, председник Асоцијације независних и самосталних синдиката Србије, међутим, не види шта ће нова измена закона да промени у пракси. Онај ко је избегавао да плаћа на овај начин порезе и доприносе држави, чиниће то и убудуће.

– Послодавци су и до сада имали обавезу да пријављују раднике, па сваки четврти није био на евиденцији– каже она.

Казне за предузећа за која се утврди да нису пријавила све раднике, односно да на овај начин избегавају да плате порезе и доприносе иду од 800.000 до два милиона динара, за руководиоце од 100.000 до 150.000 а за предузетнике од 300.000 до 500.000 динара.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Tomica Petrović
Evo ovako stvari stoje i to cete videti na ovom primeru.Imate platu 10.000 dinara drzava uzima 65% recimo oko 6500 dinara....Vi kupite neki kaput i ili neku stvar...i recimo platite je 10.000 dinara...Drzava Vam uzme tu jos 20%.Sto znaci da Vi prakticno dobijete 8.000 dinara a drzava onih 6.500 doprinosa za platu i jos 20% PDV -a.Sto prosto izgleda ovako 8.000 dinara Vama,a drzavi 6.500 +2.000=8500 dinara od Vase zarade ili licnog dohotka.Kada idete ujutru na posao,ona senka koja Vas prati i veca je od Vas samih je drzava koja uzima zaradjuje vise nego Vi koji radite...svakog dana.I nemate zdravstvo da valja,nemate nikakva prava realno...I da li Vam je drzava skupa?
Jovan Mitrović
Zašto mene kao radnika uopšte interesuje da li su mi plaćeni porezi i doprinosi. Ja radim, a DRŽAVA JE DUŽNA I U OBAVEZI, da naplati to što treba od psolodavca. Pa valjda zato i uzima tih 56% na moju zaradu i neka se bavi svojim poslom. Svaki radnik treba da ima socijalno osiguranje od momenta prijave a onaj ko uzima (otima) tih 56 % neka radi na naplati. Radnika naplata doprinosa ne treba uopšte da interesuje. Dražava ima izvršitelje kada treba da otme nekom stan ili kuću, pa neka otma i nesavesnom poslodavcu.
Ilic Momcilo
Auh.! Koliko poslodavci imaju pomoci od drzave,normalno racunajuci i manji deo pomoci naveden u prethodnim komentarima.Jos im samo nedostaje socijalna pomoc.Navali drzavo na pravu pravdu.Je..s zaposlene,njima je lako.Samo kukaju i placu,nikada im dosta.
Dejan.R.Tošić
Ekonomski i fiskalno je pogubno za privredu da se na ime isplaćene min.zarade od 22.000 dinara plaćaju obavezni doprinosi u iznosu od 14.000 dinara. Znači 36.000 bruto jeste 22.000 neto. Prosečna neto zarada u Srbiji iznosi 47.575 dinara što je bruto 65.609 dinara,razlika na ime obaveznih doprinosa i por.iznosi 18.000 dinara.( to su podaci o prosečnoj zaradi u Srbiji za oktobar - novembar). Kako je to moguće ne videti očitu disproporciju obaveznih doprinosa i porez toliko ne srazmernog za zaposlenog koji prima platu po min.satnici rada i za onog zaposlenog koji prima prosečnu satnicu u Srbiji. Odnos 18.000 dinara naspram 14.000 dinara je oko 22 % preračunata stopa je oko 29 %. Dok je odnos između min.mesečne zarade od 22.000 dinara i prosečne zarade od 47.575 dinara,iznosi oko 53 % preračunata stopa je oko 110 % . Prosečnu zaradu od 47.575 din. u glavnom ostvaruju zaposleni u državnim i javnim preduzećima,dok je u privatnom 22.000 dinara. Ima li koga u kabinetu min.finansija !?
Miroslav
Radnik sa platom od BEDNIH 30000 din,košta poslodavca 50000 din.U zemlji gde većina ima ovakve plate,veće nego ikada(reče prorok predsednik),od postanja,od 8.dana(realno prvog radnog dana,od kada je Gospod stvorio zemlju),narod NEMA pare da potroši,da poslodaac zaradi da ima da plati.Neko ne prijavi radnika pa sa njim podeli razliku,a neko je poslodavac sam sebi za istih 30000,jer NAROD NEMA PARA.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.