Избор судија ипак блокиран

ВСС је 24. октобра предложио скупштини укупно 13 кандидата за судије четири привредна суда, а 20. децембра девет кандидата за судије Управног суда. Сви кандидати, осим једног, дугогодишњи су судијски помоћници. Само један предложени кандидат за први избор није судијски помоћник већ, како стоји у одлуци, корисник почетне обуке на Правосудној академији.

Да одлука Уставног суда мора да се поштује, сагласни су и у ВСС и у скупштинском одбору за правосуђе. Поставља се, међутим, питање због чега је Уставни суд донео одлуку да блокира избор судија кад је знао да је поступак предлагања кандидата већ спроведен.

Петар Петровић, председник одбора за правосуђе, каже за „Политику” да очекује да ће ВСС донети одлуку о повлачењу своје одлуке из процедуре.

– Сигуран сам да скупштина неће узети у разматрање предлог одлуке ВСС, с обзиром на то да је у међувремену донета поменута привремена мера. Оно што морам да се запитам као председник одбора, као посланик и као човек који се бави правним питањима, јесте следеће: зашто је Уставни суд чекао да се заврши читава процедура после расписивања конкурса за избор судија, па да тек онда донесе одлуку о покретању поступка за оцену уставности и законитости правилник, као и привремену меру. Да ли то значи да нису прошли неки кандидати Алумни клуба или неки други за које су места била резервисана? – пита Петровић.

Председник ВСС Драгомир Милојевић за „Политику” каже да одлуке Уставног суда морају да се поштују, ма какве биле.

– Скупштина зна свој посао. ВСС ради на изради новог правилника, па ћемо видети шта ће да буде – рекао је председник највишег судијског тела.

Уставном суду требало годину дана да одлучи

Иницијатива којом је тражена оцена законитости спорног правилника ВСС, како је за наш лист речено у Уставном суду, поднета је у децембру 2016, a рад на овом предмету започео је половином ове године. Пре доношења решења о покретању поступка и такозване привремене мере, предмет је разматран на три седнице судa.

– Досадашње трајање поступка у овом предмету никако се не би могло окарактерисати као предуго, са чиме ће се сложити сви подносиоци иницијатива и уставних жалби који много дуже чекају на одлуку Уставног суда. Што се тиче коментара изнетог на седници скупштинског одбора за правосуђе поводом рада и одлучивања Уставног суда, желим да подсетим да овај суд сваку своју одлуку доноси већином гласова свих судија, те су без сваког основа покушаји да се одлучивање у овом предмету доведе у везу са намером судија да утичу на поступак избора који је у току. Напротив, могло би се поставити питање зашто су надлежни органи наставили са поступком избора када се након одлуке Уставног суда из јула 2017. и покретања поступка за оцену законитости истоврсног правилника ДВТ основано могло очекивати да ће се спорна питања поставити и поводом акта којим се уређује поступак предлагања судија. При томе, ни доносилац оспореног акта, ни надлежни скупштински одбор нису од Уставног суда тражили било какву информацију о томе у којој је фази поступак – рекла је за „Политику” председница Уставног суда Весна Илић Прелић.

Она је нагласила да донета мера само привремено зауставља започети поступак избора, са јединим циљем да се избегну штетне последице које би наступиле ако Уставни суд коначном одлуком утврди да неке фазе у поступку предлагања кандидата нису биле у складу са законом.

– Сматрам да је непримерено да коментаришем изјаве народних посланика, као што сам уверена да није било примерено ни коментарисање рада Уставног суда, али су у сваком случају грубе оцене које је о раду Уставног суда изнео председник надлежног скупштинског одбора можда најбоља потврда да нису основане тврдње да суд ради под притиском владајуће већине – казала је председница Уставног суда.