Италија у рукама деснице

Италија се поново окренула „надесно”, видевши у медијском тајкуну Силвију Берлусконију, истина без превише ентузијазма, могуће решење за тешку економску кризу и остале социјалне проблеме. Будући премијер јуче је обећао Италијанима да ће се позабавити националном компанијом „Алиталија” која не престаје да праве губитке, као и да ће умањити све потешкоће настале гомилањем тона смећа на напуљским улицама.

Лидер десничарске странке Народ слободе, која је победила на парламентарним изборима (13. и 14. април), обратио се грађанима путем националног радија најављујући да му је за формирање нове владе потребно око недељу дана. Набрајајући приоритете свог трећег премијерског мандата, напоменуо је да ће затворити границе за илегалне имигранте и да ће смањити порезе и покренути ослабљену економију.

– Месеци и године пред нама биће тешки и ја припремам владу која ће бити спремна да влада пет година – изјавио је Берлускони (71) за РАИ уверен да му предстоји пун мандат.

Хоће ли конзервативна коалиција коју предводи Берлускони искористити тек добијену петогодишњу прилику? Победнички савез странака Народ слободе, Покрет за аутономију и Северна лига освојио је у Представничком дому 340 посланика (од 630), док у Сенат шаљу 171 посланика (од 322), што је, како извештава Ројтерс, комотна већина. Са већином гласова у оба дома парламента, милански милијардер неће имати проблема да формира владу, мада у Италији проблем и није у томе да се влада формира, већ да се одржи до краја предвиђеног мандата. Италијанска штампа подвлачи да су конци у рукама Берлусконијевог савезника Северне лиге, конзервативне странке која је освојила осам одсто гласова и без које нема владајуће коалиције. Ова десничарска странка је антиимигрантски настројена, борац је за већу аутономију богатог севера земље и своје учешће у влади већ је условила променом закона о порезу.

– Незамисливо је да сав новац увек заврши у Риму – поручио је вођа Северне лиге Умберто Боси очекујући да имућни северњаци од којих земља убире огроман порез самосталније располажу својим новцем.

– Сада морамо да изведемо реформе или ћемо изгубити стрпљење – упозорава Боси који је довео до пада прве Берлусконијеве владе 1994.

Берлускони и Боси се слажу да посусталог националног авиопревозника „Алиталију” треба задржати у италијанским рукама, па се не очекује да ће наставити преговоре са француском компанијом „Ер Франс КЛМ” која је била заинтересована за куповину.

За разлику од Берлусконија, који фаворизује неолибералне реформе, Боси је заговорник протекционизма, уз то и евроскептик. Берлускони је за Северну лигу предвидео бар две министарске фотеље. О члановима будућег кабинета  Берлускони је рекао само то да ће Франко Фратини, комесар ЕУ за правосуђе, постати министар спољних послова.

У сенци тријумфа Силвија Берлусконија леже остали резултати гласања који показују да се парламентарни живот Италије изменио у великој мери. За разлику од прошлог сазива, када је законодавно тело чинило 20 партија, партијска сцена се сада знатно укрупнила. Најјачи Берлусконијев ривал, вођа Демократске странке левог центра Валтер Велтрони, признао је пораз, али је добио солидно поверење гласача. Заједно са савезником, партијом Италија вредности, и у горњем дому ће имати 239, а у доњем 130 посланика. Осим њих, 36 демохришћана улази у представнички дом и још троје у Сенат. Међу осталим малим партијама треба поделити још 15 места у доњем, односно 12 у горњем дому. Први пут после много времена у парламенту неће седети ниједан комунистички или социјалистички законодавац будући да ни једни ни други, као ни „зелени”, нису пробили цензус.

Аналитичари кажу да ће због промена у броју релевантних странака будућа влада бити стабилнија. Берлускони још није заузео кормило те владе, а већ је најављена његова прва обавеза. Сутра се на Сардинији састаје са руским председником Владимиром Путином како би се посаветовали о „италијанско-руској сарадњи и потенцијалима за њен развој”.