Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рајсова изрибала Рупела

Рајсова изрибала Рупела
Кондолиза Рајс и Медлин Олбрајт испред портрета бивше шефице дипломатије постављеном у Стејт Департменту Фото АФП

Од нашег сталног дописника

 Љубљана, 15. априла – „У Белој кући мисле да би Словенија некако јаче морала да притисне на оне који одлучују о Косову и такође у вези Србије, и, уопште о западном Балкану”, изјавио је у синоћњој емисији вести ТВ Словенија „Одмеви” (одјеци) видно нерасположен словеначки министар спољних послова Димитриј Рупел, по закљученим разговорима са представницима америчке администрације у Вашингтону. „Нико, баш нико од мојих саговорника не жели никакву деобу или било какве компликације тамо на граници (између Србије и Косова), зато треба да се договоримо како ћемо даље”, додао је Рупел још мрзовољније, не кријући да су га партнери, које он одмила крсти „пријатељи преко Атлантика”, поставили у положај курира на релацији САД–ЕУ, да би потом резигнирано закључио да „Европска унија има (на Косову) веома важну улогу и задатак. Европска унија једноставно мора да буде део те међународне посаде која треба да осигура оно што смо, на крају крајева, ми сви признали – а ми сви смо заједно признали Косово као државу”.

Ако је судити по нервози шефа дипломатије Словеније, коју Рупел није ни покушао да прикрије приликом давања изјаве о резултатима састанка са челницима Стејт дипартмента, овај пут Кондолиза Рајс није наградила словеначког колегу комплиментима „за добро обављен посао” у градњи државности за Косово, како је то учинила приликом последњег сусрета у Бриселу. Штавише, неувијена грубост захтева Вашингтона на тему шта Словенија мора да учини измамила је из Рупела, ненавиклог на критике (а мимо дипломатске праксе), више него што је желео да каже, па му се поткрао и не тако мали фалсификат када је збрзао мисао да је Унија признала Косово, тачније „а ми сви смо заједно признали Косово као државу”. Као што је познато, Брисел није признао Косово у име Уније нити то може да учини, већ је то учинио део земаља ЕУ (већина), док део земаља са Шпанијом, Словачком и Кипром на челу тврди да то неће учинити.

ТВ Словенија је већ данас исправила Рупелову индискрецију па је из следећих информативних емисија напрасно изостављена прва Рупелова реченица (она о притисцима Беле куће да Словенија притисне чланице ЕУ поводом Косова и Србије), а ишчезла је и последња, она да „смо ми сви заједно признали Косово као државу”.

Званична Рупелова верзија о сусрету са Рајсовом, објављена данас на интернетном порталу МСП Словеније, гласи овако: „У Вашингтону су мишљења о западном Балкану прилично јединствена, како у Белој кући, тако и у Стејт дипартменту.” Рупел не крије да су сви сусрети које је имао са званичницима САД били у првом реду проткани разговорима о Косову, при чему је нагласак био на његовој даљој судбини.

„Не желимо да дође до погоршања ситуације или до неких комбинација које би могле да изазову проблеме на граници између Србије и Косова. Желимо да институције делују”, пренео је кључни закључак разговора са Рајсовом министар Рупел. „Колико САД, толико и ЕУ жели да мисија ЕУ на Косову (Еулекс) буде успешна и да ту постигнемо сарадњу; истина је да сада имамо нешто формалних и институционалних тешкоћа, али морамо да их решимо. Морамо и даље да се трудимо да се ту ствари помакну с места и да буде потписан Споразум о придруживању и стабилизацији са Србијом”, сложили су се, према Рупелу, он и Рајсова о следећим корацима које треба предузети како према Приштини, тако и према Београду.

Једини конкретан посао који је Рупел успео да обави у Вашингтону, сазнаје наш лист, јесте да је са Рајсовом утаначио термин самита САД–ЕУ чије ће поприште бити Брдо код Крања, највероватније 9. и 10. јуна а на коме је своје учешће потврдио и амерички председник Џорџ Буш.

Коментари30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.