Грађани одлучују ко води град
Уместо да у последњим данима 2017. допринесе празничном духу у богато окићеној престоници, јелка на Тргу републике подигла је приличну прашину. Када је на седници Скупштине града опозициони ДС изнео податак да се буџетом за 2018. за пластични четинар од 18 метара издваја 83.000 евра, јелка је, осим украсима, окићена и оптужбама – да је најскупље новогодишње дрво у свету и да се неко прилично уградио.
Изненађен је био и градоначелник. Али, десетак дана касније, кад је пречешљао сву документацију, тврди – тендер који је добила компанија „Кип лајт” је по закону.
– У информативном делу понуде позвано је шест компанија да учествују, али стигла је само понуда „Кип лајта”. Не зато што је то, како су је неки називали, напредњачка фирма, већ је само она успела да испуни услове јавне набавке. Оптуживани смо и да смо се уортачили са том фирмом, али подсетићу да је највећи број уговора са „Кип лајтом” потписан у време Драгана Ђиласа. А то нису рекли – истиче градоначелник Синиша Мали у празничном разговору за „Политику”.
Ако је набавка била по закону, зашто је на крају јелка донирана?
Никоме не прија да трпи притисак и оптужбе да је лопов. „Кип лајт” жели да сачува добру дугогодишњу репутацију.
Београд је апсолутно спреман. Већ имамо четири, пет локација, као што су Макишко поље, лева обала Дунава, али и једна на Новом Београду. Радимо на још неколико. На појединим локацијама можемо да кренемо градњу већ у 2018.
Да није било те одлуке, град би морао да издвоји 83.000 евра?
Јелка ће красити трг наредних десет година. Са расветом у коју смо улагали две-три године, јелка ће унапредити и туристичку понуду и оправдати улагање. Само у току ових празника од туризма ћемо остварити приход већи од 20 милиона евра.
Хоће ли неко ипак одговарати због тога што је јелка постављена пре потписивања уговора?
Тужилаштво ради на случају и када заврши посао, знаћемо хоће ли неко одговарати. Али, оптужбе опозиције на рачун јелке су политички напад оних који немају конкретне критике на буџет.
Похвалили сте се да је тренутно на рачуну града 14 милијарди динара. Зашто је онда влада недавно Београду уплатила 100 милиона динара?
Уплата је резултат договора да део дугова из доба претходне градске власти сервисира влада. Конкретно, реч је о Гроцкој и милионским дуговима за осветљење из периода претходне власти. Тај новац је одмах исплаћен ЕДБ-у.
Образлажући буџет, рекли сте да ће се највише побољшања осетити у области социјале. А шта је са инфраструктурним пројектима, који ће од њих сигурно почети да се спроводе у 2018?
Најпре, почетак изградње нове аутобуске станице у Блоку 42. Градња тих 20.000 квадрата сигурно креће у јануару, фебруару. Измештањем око 1.100 аутобуса у Блок 42 коначно ћемо растеретити Савски амфитеатар.
Али, камен темељац за нову БАС био је најављиван за почетак децембра. Хоће ли то померање утицати на коначан рок?
Неће. Главни разлог за померање почетка градње су подземне гараже. Нисмо били задовољни претходним решењем, па је ЦИП, који сад пројектује станицу, тражио додатна два месеца. Ако смо чекали 40 година, можемо још месец, два.
У 2018. предстоји и велика обнова улица на потесу од Рузвелтове до „25. маја”?
Почетак био могао да буде отприлике у мају и да радови трају око шест месеци. Као и приликом овогодишње обнове, имаћемо међуфазе и систем бонуса за извођача ако раније заврши. Биће урађено као Булевар ослобођења, све ново – са шинама око којих је бетон, а не асфалт, који брзо пропада.
У њима ипак неће бити бициклистичких стаза?
Нама су бициклисти приоритет! Желимо да свака већа улица коју преуредимо има стазе. Али проблем је раскрсница Цара Душана са Тадеуша Кошћушка. Ако бисмо сада правили стазу за бициклисте, морали бисмо да укинемо једну саобраћајну траку или око 200 паркинг места. Постоји план да се ту уради подземна гаража, али док се она не уради, не може ни стаза.
Ту је и почетак обнове Кнеза Милоша?
До лета. Биће две фазе и саобраћај неће трпети у првој. У 2018. радиће се инсталације. Желимо да оне буду готове када 2019. почнемо да отварамо једну по једну саобраћајну траку како би се градила гаража.
У плану за 2018. је и почетак градње новог лучног савског моста. Колико је реално да ти радови почну, ако се зна да пре тога на Мосту на Ади морају да се поставе трамвајске шине?
За неколико недеља требало би да буде познат извођач радова на Мосту на Ади како би они могли да почну у току грађевинске сезоне. Постављање шина требало би да траје око годину дана. Реконструкцију Старог савског, без прекидања саобраћаја, можемо да почнемо и пре краја постављања шина на мосту, јер то нису само радови на самом мосту, него и на приступним везама.
За 2018. најављен је и почетак градње гондоле и јарбола на Ушћу, али део јавности се пита зашто су то приоритети, а не неки комунални радови?
Грађани ће гондолу добити уз мало улагања града, пошто ће влада у том пројекту учествовати са две трећине новца. А јарбол са српском тробојком желимо да подаримо Србији и не знам ко може да буде против тог симбола?
Смета цена по метру јарбола од готово два милиона динара.
Видећемо још. То је претпоставка на основу информативних понуда. Када буде расписан тендер, конкуренција ће довести до праве цене.
Покренути су пројекти „Сениор картице” и „Да се ради и гради по твом”. Какав је пресек за картице?
Тренутно је око 700 малопродајних места и 200 компанија где се могу остварити попусти. До сада је више од 160.000 пензионера преузело картице, а циљ је да до краја 2017. или који дан касније 50 одсто пензионера има картице.
А други пројекат?
За само три недеље имамо 11.000 предлога. Многи траже да се заврши канализација на левој обали Дунава, да се граде нови вртићи, фасаде, паркови... За око две недеље о предлозима ће се гласати. Радиће се они који добију највише гласова – општине из своје надлежности, град из своје.
Оба пројекта су наишла и на критике, једна од већих је да су из „Сениор картица” искључене две опозиционе општине, Стари град и Нови Београд.
Све општине су позване да учествују. То што се неки осећају политички угрожено – то је њихова ствар. Ја сам се извинио ако је било грешака у комуникацији.
За јануар је најављена још једна новина – плаћање превоза платним картицама. Хоће ли то побољшати наплату?
Надам се да хоће. Један од највећих проблема је лоша наплата.
Али грађани узвраћају да је превоз нередован и да су аутобуси лоши.
Сваки динар од купљене карте иде за побољшање превоза. Прихватио бих предлог да град уложи у обнову целог возног парка, али нисам сигуран да би и тада сви плаћали. А превоз не може да буде бесплатан. То мора да се плати – ако не преко карте, онда из буџета!
Били сте један од највећих критичара „Бусплуса”, тврдили сте да треба да се раскине уговор. Јесте ли одустали због скупих пенала?
Апсолутно! У уговору који је потписао Драган Ђилас стајало је да су, ако се он раскине пре времена, пенали око пет милиона евра. Ми тај новац немамо и гледамо да унапредимо систем.
Вас и Ђиласа ипак нешто спаја – два највећа градска губиташа.
Било је мало више заједничких проблема који имамо он и ја, а то су бројна предузећа која су 2013. правила губитке. Већину њих смо опоравили. Али да, остали су ГСП и „Сава центар”. За „Сава центар” нови тендер је у току.
Шта је закочило претходни?
Највећи проблем је проналажење институције светског реномеа која се бави тим послом. Мислим да ће други тендер бити успешнији, јер су се јавили и интересенти из иностранства. Ако не успе, гледаћемо како сами да решимо. Велики је то посао, а кредитори за тако нешто траже доказе да ће бити одрживо после улагања.
Шта је са ГСП-ом?
Он је већи проблем, фирма са око 6.000 запослених. Доста смо инвестирали, али предстоји нам даља обнова возног парка, као и да подигнемо свест о важности плаћања превоза. Без тога нема опоравка ГСП-а!
Ближе се избори. У априлу сте рекли да нећете у трку за други мандат...
Рекао сам највероватније нећу.
У реду. Ипак, и председник Вучић је рекао да ћете највероватније отићи пре краја мандата – не због лоших резултата, већ због напада. Али, ако вас предложи за кандидата СНС-а, хоћете ли ићи у трку за други мандат?
Не размишљам о томе, то је одлука председника. Моје је да се бавим Београдом, а не политиком. Велика је част бити градоначелник Београда, слуга својих грађана и испред мене је још 90 дана рада са њима. Мој тим је већ показао како се град воли, а грађани ће на пролеће одлучити ко треба да води град. Ко год да то буде, имаће лакши посао него ја када сам дошао.
Ваш претходник је недавно најавио повратак у борбу нови мандат. Како то доживљавате – као претњу или изазов?
Као жељу човека који је остао без новца да се докопа градске касе, која је сада пуна, а у којој смо ми затекли само његове дугове.
Има ли нешто да сте планирали, а нисте урадили у овом мандату?
Волео бих да смо побољшали квалитет такси превоза, али пре свега да сам имао више времена за разговоре са грађанима, јер тако проведено време за градоначелника је најлепше.
Шта грађанима можете да обећате за 2018? Ове године Београд је био „град кранова”, а следеће?
Биће и следеће, али и град нових радних места. Око 300 њих за неколико месеци биће отворено у „Хилтону”, а ускоро 600 и у турској фабрици текстила у Лазаревцу, јер свака нова инвестиција значи и нова радна места. За то се борим.
Градња метроа од 2020.
Ових дана „Београд на води” је потписао са Ерсте банком уговор о пројектном финансирању даље градње станова. Да ли то значи да недостаје новца за наставак радова на „Београду на води”?
Ма не. То је пре свега усмерено ка купцима који желе да купе станове у „Београду на води”, да имају што повољније кредитне услове.
Потписан је и уговор о префизибилити студији за метро. Колико је реално да градња почне 2020. и назире ли се модел финансирања?
Рок је потпуно реалан. Префизибилити студија траје девет месеци. Потом иде физибилити студија и избор извођача, а паралелно ће се 2019. решавати и финансирање. За сада је пројекција да ће за градњу прве линије бити потребно око две милијарде евра. То је развојни пројекат, јер ако жели да се развија, Београд мора да има метро.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


