И Бела кућа на обуци

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 15. априла – Ватикански поглавар Бенедикт Шеснаести одабрао је да данас почети шестодневни боравак у Америци обележи на необичан начин – критичком поруком пре слетања и помпе која је уследила на њеном тлу. Убрзо по полетању је, наиме, осудио серију педофилских скандала у овдашњем католичком свештенству, рекавши да због њих и лично осећа „дубоку постиђеност” и да се нада да се такви поступци „неће поновити”.

Оваквом изјавом олакшаће контакт са Американцима, који су годинама очекивали оштро папино реаговање на драстична одступања од норми. „Пацка” коју је, у разговору с новинарима авиону, ударио грешницима у сопственим редовима, могла је да делује и као детаљ дуго планираног протокола који му је у Вашингтону обећао ванредне почасти. Почеле су гестом председника Џорџа Буша, који је први пут дошао на писту, аеродрома мерилендске војне базе Ендруз, да дочека једног страног госта. Сусрет је био кратак, уз наклоне домаћина, његове супруге Лоре и једне од две њихове ћерке близнакиње Џене…

Уследиће масовке каквих одавно овде није било, осим на појединим антиратним демонстрацијама. На ванредној обуци је, стога, била и сама Бела кућа – где ће сутра бити обележен 81. папин рођендан – јер одавно, безмало три деценије, није била у прилици да почасти једног поглавара Римокатоличке цркве.

Буш се, такође, потрудио да увећа „премијерност” свог гостопримства, у шта спада и сутрашњи митинг добродошлице, на травњаку Беле куће који ће запосести око 12.000 званица. Па – миса на недавно отвореном бејзбол стадиону за 46.000 верника и радозналаца…

Уз свечарске, повећане су и безбедносне и финансијске мере. За време тродневног папиног боравка у Вашингтону (а још толико ће после бити у Њујорку) стално ће за његову сигурност бити задужено 1.300 полицајаца, уз агенте тајне службе с разноврсним мерама надзора, које обухватају и публику с купљеним улазницама. ФБИ је посебно истраживао „могућности терористичких напада” да би, по „Вашингтон посту”, престонични шеф те службе Џозеф Персикини саопштио како „сада нема уверљивих претњи ни понтифу ни местима на којима ће бити”.

Укупни трошковник још није сачињен. Градски оци предвиђају да ће им се из буџета одлити 2,2 милиона долара. Челници вашингтонске парохије најављују издатак од око три милиона долара, махом сакупљених од богатих донатора, а појавила се и процена да би црквени издаци, рачунајући и ватиканске, могли да достигну десет милиона долара.

Зарадиће, међутим, продавци пригодних сувенира. А вероватно и справљачи немачких специјалитета какви ће се, као подсећање на завичај актуелног папе, сервирати и у Белој кући.

Ванредно су запослени и аналитичари, за откривање детаља – важнијих од спектакуларних блесака. Предвидели су већ низ слагања и неслагања. Буш и Бенедикт Шеснаести су, констатују, сагласни у противљењу побачају, хомосексуалним браковима, истраживању матичних ћелија, уз истицање религиозних вредности и у јавном животу. Папа је, међутим, критичар рата у Ираку који је обележио Бушова два мандата, и против тортуре заробљеника и смртних казни којих је овде више него игде у земљама с хришћанском већином…

Најављује се, пак, да ће посета бити махом „пастирска, за јачање вере католичког стада”. Ни тај елементарни посао му неће бити лак, наговештава „Њујорк тајмс”.

Медији су подсетили, и пре папине авионске изјаве, на још једну пригодну „премијеру” – да је ово прва посета папе, после поменуте серије сексуалних скандала који су у последњих шест година потресали америчку Католичку цркву. Забележено је чак 5.000 жртава свештеничких застрањивања према малолетницима, које су, на име обештећења, цркву коштале више од две милијарде долара и довеле до банкротства пет дијацеза, док се процеси настављају.

Такви потреси су, уз честе сеобе становништва, довели до осипања „и пастира и стада”. Од 18.634 парохије, 3.238 је остало без сталног свештеника, а више од 800 их је затворено. Истраживачи центра Пју додају: иако је 31 одсто Американаца одгајано у католичанском духу, данас се свега 24 одсто њих изјашњава као припадник те вероисповести, која као целина (64 милиона душа) остаје овде најмногобројнија, пошто су већински протестанти вишеструко разврстани.

Буш је, по појединим експертима, највећи поборник католичанства међу овдашњим протестантским (он лично је методиста) председницима. Једини католик на челу америчке државе досад је био Џон Кенеди (убијен 1963. усред мандата), али док се он залагао за принцип одвојености цркве од државе, садашњи лидер, кажу, од њих прави „симбиозу”, уз изразито повећано поистовећивање с католичанством, коме не припада.

Лидери САД и Ватикана су, указују други познаваоци, упућени једни на друге без обзира да ли се слажу или не. Обе стране, наиме, претендују на глобална, или бар западна, челна места. Света столица у духовном, а Овални кабинет у материјалном (војном, технолошком, економском) смислу.

Посматрачи примећују, међутим, да су им примати све релативнији. Утицај им оспорава размахана и разнобојна конкуренција – и духовна и материјална