За Британце обавезан џин, а за Србе бурек

И док је у развијеном свету очигледно корпа одраз промене трендова, наша и даље садржи базичне намирнице и, по свему судећи, осму годину заредом остаће иста. Познато је да за њену вредност од 69.943 динара, колико је износила у октобру, потребно издвојити једну и по просечну зараду, колико нам је потребно да платимо намирнице и рачуне, али и трошкове лечења, транспорта, културе, за одлазак у ресторан или куповину намештаја. Питање је онда колико је она показатељ наших потреба и стварне потрошње ако само за храну и безалкохолна пића месечно издвајамо највише расположивог новца – 38,3 одсто. Шта од хране садржи просечна српска корпа, која је наводно довољна за преживљавање трочланог домаћинства у току једног месеца?

За почетак, у њој је око 25 килограма белог и 1,6 килограма осталих врста хлеба. Пола килограма бурека и још око три килограма различитог пецива. Корпа садржи и 16,5 литара млека, 6,5 литара јогурта, три килограма сира и по 300 грама кајмака и качкаваља. Статистика показује да ова просечна породица поједе и 63 јајета, а у месечној потрошњи је и килограм рибе, 700 грама јунећег, четири килограма свињског и исто толико пилећег меса. Од прерађевина предвиђено је пола килограма сланине, 300 грама свињског врата, килограм чајне и 1,4 килограма мортаделе. На папиру, довољно нам је и свега 200 грама меда, 100 грама чоколаде, 300 грама „еурокрема” и кесица бомбона. Пола килограма лимуна, 1,3 килограма поморанџи и толико банана. На листи су и по једна кесица супе по члану месечно, кечап, мајонез и килограм кафе. Можда и најинтересантније јесте то да у српску потрошачку корпу улази чак седам литара „кока-коле” и „пепсија” и упола мање природног воћног сока.

Све ово изгледа нереално, али у Министарству трговине на наше питање да ли се прате навике потрошача и да ли је у плану промена структуре потрошачке корпе, кажу да за тиме тренутно нема потребе. Просечна потрошачка корпа прави се, кажу, на основу Анкета о потрошњи домаћинства, коју Републички завод за статистику ради квартално.

– Методологија израчунавања потрошачке корпе је актуелна и за сада нема потребе за њеним ажурирањем – кажу у министарству и додају да ће се мењати чим се стекну услови за то.

Да не буде забуне, реч је о просечној корпи, док минимална, чија је вредност готово упола мања и износи 36.369 динара, садржи још мање намирница. У њој је упола мање свежег меса и воћа, а у мини-корпи недостају мед, качкаваљ, бурек, чоколада за кување, мајонез, готова супа и чај, а за око 40 одсто смањене су и количине кафе, шећера, павлаке, јаја, минералне воде, зачина... У чему је разлика између мини и стандардне потрошачке корпе? Прва је показатељ колико је новца потребно да се дословно преживи месец дана, односно за најмању количину калорија коју је потребно унети да би се функционисало, по стандардима Светске здравствене организације.

Потрошачка корпа у Србији се од 2011. године обрачунава по званичној методологији Европске уније, од када је просечно домаћинство дефинисано као трочлано, уместо четворочланог. Иако је приликом представљања овог концепта запажено да су се у корпи нашле неке намирнице којих раније није било, од 2011. године листа производа се није мењала. Да ли то значи да се и наше навике у исхрани не мењају готово деценију или је све последица куповне моћи која стагнира? У октобру је објављено да је висина просечног рачуна у малопродаји износила четири и по евра, у Италији је пет пута већи, док је у Белгији, Холандији и Луксембургу вредност просечне куповине износила 100 евра.