Јаснија понуда бирачима

Било је потребно више од месец дана кампање за парламентарне изборе да странке и коалиције уместо уопштених прича о наставку евроинтеграција, очувању Косова у саставу Србије и борби против корупције, као и међусобних оптужби за издају и вођење земље у самоизолацију, грађанима почну да нуде и конкретна решења за побољшање живота у Србији, односно мере које намеравају да спроводе уколико дођу на власт.

Тако је јуче у име листе За европску Србију – Борис Тадић, председник Г17 плус Млађан Динкић представио „Двадесет мера за првих двадесет месеци нове владе”. Неколико дана раније и Либерално-демократска партије обелоданила је свој програм под називом „Економија без граница”.

До краја недеље са економском платформом ће у јавност изаћи и коалиција Демократске странке Србије и Нове Србије.

Остале странке, међутим, економске потезе које планирају да спроводе ако дођу на власт, још нису ставиле на папир. На сваком скупу, међутим, саопште по неку меру.

Мада је ЛДП први објавио основне циљеве економске политике за које би се залагали, програм ове странке делује прилично уопштено са мало предлога конкретних потеза које би предузели. А његова суштина могла би се сажети у пароли која je и на интернет презентацији ЛДП-а: „Привреда привреди, а не политичарима. Посао предузећима, а не држави. Држава само да одређује правила која јачају конкуренцију”.

За разлику од њих, партије окупљене у коалицији око Демократске странке најавиле су јуче конкретне потезе које ће предузети уколико им грађани укажу поверење на изборима 11. маја.

Проевропска коалиција обећала је бирачима смањење појединих пореза и царина, као и смањење бирократије чиме би се утицало и на искорењивање корупције. „Европска коалиција” најављује и накнаде из буџета осим за запослене, што је и сада случај (добијају целу плату), и за незапослене жене на трудничком боловању у висини просечне зараде у Републици. Обећавају и 1.000 годишњих стипендија за најбоље студенте завршних година факултета у Србији, 500 годишњих стипендија за школовање у ЕУ за најбоље студенте у Србији, уз услов да се после студија врате и раде у Србији.

Ова листа најављује и нови програм стимулација великих светских компанија из области аутомобилске и електронске индустрије, као и из области телекомуникација и информационих технологија.

– Сви стратешки инвеститори који у Србију уложе више од 200 милиона евра и запосле више од 1.000 радника, могу да рачунају на повраћај у висини до четвртине вредности уложеног – најавио је јуче Динкић додајући да ће држава помоћи и свим пољопривредним домаћинствима која желе да унапреде производњу и уведу европске стандарде квалитета хране суфинансирањем половине од потребне инвестиције.

Подсетимо, Демократска странка је и уочи претходних парламентарних избора који су одржани у јануару 2007. године обећала, а потом и спровела у праксу, укидање пореза на куповину првог стана, смањење пореза на компјутере на осам одсто, субвенције од 100 евра по хектару за индивидуална пољопривредна газдинства…

Економски програм коалиције ДСС–Нова Србија је спреман и биће објављен у наредних неколико дана, највероватније до краја недеље, када ће према речима Ненада Поповића, високог функционера ДСС-а, бити и више речи о његовим детаљима.

Он, ипак, открива да је једна од мера садржаних у економском програму „народњака” и смањење пореза на добит предузећа са садашњих 10 на осам одсто.

– То јесте симболично смањење, али би ипак представљало подстицај за стране инвестиције – каже Поповић и додаје да буџетски приходи по овом основу ионако не представљају значајну ставку, тако да додатно смањење овог пореза неће битно утицати на пуњење државне касе.

А како је значајан део програма коалиције ДСС–НС посвећен привлачењу страних инвестиција, као основа за испуњење тог циља наведено је улагање у ресоре саобраћаја и енергетике.

Програм „народњака”, заправо, највећим делом заснива се на ономе што је радила друга влада Војислава Коштунице, а то су изградња инфраструктуре и регионални развој Србије. Неке од кључних тачака тог програма су, како је и јуче у Неготину поновио лидер ДСС-а, изградња аутопута Хоргош–Пожега и реализација гасног споразума са Русијом.

Социјалисти међу своје економске приоритете убрајају промене радног законодавства, као и измене закона у области здравства и образовања.

Објашњавајући економски програм Српске радикалне странке, Јоргованка Табаковић, члан Централне отаџбинске управе СРС-a, каже да је основни циљ економске политике привредни раст заснован на запослености и побољшању стандарда становништва, „а не као што је до сада било да је циљ монетарна стабилност и ниска инфлација”.

– Треба укинути све агенције и парадржавна тела која се баве пословима који су у надлежности министарстава, банака и фондова. Банкарским пословима морају да се баве банке. СРС ће створити услове да комерцијалне банке не тргују са Народном банком хартијама од вредности на основу којих су направили губитак Народној банци у 2006. години од 376 милиона евра – каже Табаковићева и најављује формирање државне банке за развој и банке за финансирање извоза.

Она као нереално оцењује обећање Листе за европску Србију да ће порез на плате бити смањен на 10 одсто, јер, како каже, да би буџет у том случају могао да функционише морало би да буде отворено милион радних места да би се надоместила разлика која недостаје.

– Порез на плате је један од највећих извора финансирања државе. Дугорочно основа за финансирање државе морају да буду стабилни порези на плате, али треба смањити порезе на сва инвестициона улагања у знање, инфраструктуру, а не да развој финансирамо кредитима. Стимулисаћемо домаћу штедњу да буде генератор развоја. – закључује Јоргованка Табаковић.

Прва тачка „Економије без граница”, програма са којим се ЛДП препоручује бирачима односи се на улазак у ЕУ „без алтернативе”. Као аргумент за ово становиште наводи се да је ЕУ тржиште триста пута веће од српског, да је велики број људи са нашим пасошима тамо нашао посао или започео бизнис.

Ова партија сматра да би државну потрошњу требало смањити са 50 на 32до33 одсто, што се може постићи смањењем државне администрације, укидањем великог броја министарстава и државних агенција, приватизацијом државних и друштвених предузећа, али и увођењем конкуренције у пензиони систем и укидањем огромних субвенција за пропала предузећа.

Поред тога у партији Чедомира Јовановића се залажу за потпуну спољнотрговинску либерализацију, тачније за једнострано укидање свих царина без обзира да ли би такву меру предузеле и друге државе према нашој роби. Једино се ова странка залаже за двовалутни систем, односно да потпуно равноправно средство плаћања у Србији поред динара буде и евро, а према њиховом мишљењу Народној банци Србије требало би одузети законско право да даје лиценце страним банкама и на тај начин дозволити потпуно слободан улазак у Србију свим страним банкама.

Према речима економског аналитичара Горана Николића, темељи економских реформи су ударени 2000. године и сада од партија не треба очекивати „чудо”.

„Партије не могу да предложе неке мере које би представљале велико изненађење за грађане. Много тога је учињено, наравно било је ошљарења, понешто је могло и боље да се уради у протеклих осам година”, каже Николић.

Неки од потеза које предлажу странке морали би неминовно да се предузму на путу Србије ка Светској трговинској организацији и Европској унији. Један од таквих корака је смањење царина на увоз аутомобила. И СТО и ЕУ захтевају од Србије да пре уласка у ове организације редукује своје царинске стопе. То неће, како каже Николић, ни бити неко велико оптерећење за буџет јер приходи од царина нису толико значајна ставка.

Он, међутим идеју коју заговарају ЛДП и СРС о укидању агенција не сматра добром јер су многе од њих, како истиче, обавиле значајан посао па редуковање улоге државе не би било на месту. Николић лошим предлогом сматра и идеју ЛДП-а о увођењу евра као валуте у Србији јер би се, како каже, на тај начин изгубила могућност вођења сопствене монетарне политике.

Милан Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште, оцењује да су економски делови предизборних кампања већине странака и коалиција „јадни”, али као позитиван пример издваја економски програм ЛДП-а.

– ЛДП има најбољи економски програм. Коначно неко има јасан, либерални програм – оцењује Прокопијевић и додаје да друге странке „не нуде ништа ново и свеже”, те да се све углавном своди на „државни интервенционизам”.

Он, међутим, признаје да ЛДП-овом програму недостаје конкретизација изнетих идеја и у том смислу похваљује програм коалиције окупљене око ДС-а. Истовремено, међутим, поставља и питање, шта су радили претходних осам година на власти, односно зашто већ нису испунили све што сада обећавају.

– Могу они сад да се правдају да им је ова влада трајала само годину дана, али Динкић је, рецимо, био министар и у претходној влади – каже Прокопијевић и додаје да о економском програму радикала не може ни да прича, јер „они га ни немају”.

– Све што сада причају, чиста је импровизација – закључује Прокопијевић.

----------------------------------------------------

(Не) испуњена обећања ДОС-а

Један од првих програма конкретних мера уочи избора објавила је тада невладина организација Г17 плус, која је септембра 2000. године јавно саопштила економске и политичке потезе које ће Демократска опозиција Србије спровести у дело уколико дође на власт у Србији. Већина је била и орочена (прецизирано је шта ће бити урађено првог радног дана нове скупштине, а шта ће урадити влада у првих сто дана). Међутим, шаролика коалиција састављена од 18 странака показала се недораслом испуњењу тог обећања. Истина, велики број обећаних закона је усвојен, али не у року (неки закони су усвојени са закашњењем од неколико година). Примера ради, већ првог радног дана нове скупштине требало је да почне рад на усвајању новог устава, али он је донет тек крајем 2006. године.

Првог радног дана скупштина је требало да усвоји и закон којим ће смањити број министарстава барем за једну трећину и ограничити број потпредседничких места на највише три. Број чланова владе је заиста смањен готово за трећину, али је прва ДОС-ова влада имала чак седам потпредседника.

ДОС се обавезао и да ће нова скупштина првог радног дана донети закон који ће свим посланицима и члановима владе забранити гомилање функција, као и резолуцију којом ће сви чланови владе и народни посланици бити обавезани да објаве детаљан преглед свог имовинског стања и имовинског стања чланова најуже породице. Међутим, Закон о решавању сукоба интереса који регулише ту област усвојен је тек 2004. године.

(/slika2)