У мрежи секташа

Прво истраживање о присуству верских секти у школама које је извршио педагог Слободан Малушић, на популацији ђака седмог и осмог разреда београдске основне школе "Карађорђе", непосредно пре него што је веронаука постала саставни део основношколског курикулума, показало је да је од 194 ученика – чак 23 њих одговоре на вечна трансцедентна питања духа потражило у учењима неких сатанистичких секти. На питање – којој секти су се приклонила, хришћанска деца која су се по сопственом нахођењу "прекрстила" у Сатанине поданике, изјављивали су да су чланови Мунове секте, Црне руже, Вечне душе, Врата пакла...

Све наде аутора овог истраживања да су се деца мало "нашалила", распршене су када су они почели експлицитно да наводе и ритуале "њихових" секти. Осим тога, изненађујуће велики број малишана – 86 одсто њих, признао је да је чуо за постојање верских секти. Уз много ограда и бираних речи, аутор овог истраживања је малишане које су приступали "метарелигијском свету" окарактерисао као "психички нестабилну, емотивно рањиву и породично занемарену децу" уз додатак да нека од њих потичу из разведених бракова...

Феномен верских секти остао је предмет интересовања овог педагога, који се данас налази на функцији директора Основне школе "Ђуро Даничић" и који за "Политику" истиче да сва истраживања говоре да су деца која најчешће упадају у "мрежу" верских секти најчешће несрећна, усамљена деца, породично занемарена или злостављена деца, која су препуштена сама себи и која нису пронашла психолошко "уточиште" у друштву вршњака. Жељни љубави и одобравања, ова деца ће се везати за свакога ко им "сервира" макар и мрвице пажње...

Стручњаци кажу да се сва деца у пубертету налазе у "психолошком" сазвежђу близанаца Полукса и Кастора, од којих један чезне за самосталношћу и одвајањем од родитеља, док други ужива у хладу породичног стабла. Да ли је бекство детета у секту одраз претеране потребе за самосталношћу и експериментисањем или је овај чин невербална "дијагноза" породичне климе и бунт против васпитних метода родитеља?

"У периоду пубертета, када већина деце руши родитеље са престола ауторитета и трага за новим идолима, лак плен верских секти могу постати тинејџери у чијим породицама владају вечити сукоби или ’хладни рат’, у којима родитељи малтретирају или запостављају децу и не обраћају пажњу на њихове развојне потребе и проблеме, у којима царује алкохолизам или нека друга болест зависности или у којима ’недостаје’ један од родитеља."

Међутим, важи и обрнуто – "плен" секташа могу бити и деца из "добрих" кућа, чији родитељи имају превелике захтеве када је у питању њихово (ван)школско постигнуће, због чега су она принуђена да се сваки дан шетају по маршрути основна школа – музичка школа – часови тениса... Другим речима, очекивања родитеља да дете сија и блиста на свим пољима може бити веома фрустрирајуће и може мотивисати дете да своје "место под сунцем" пронађе у једном наизглед незахтевном окружењу секте у којој оно има доживљај да је прихваћено и вољено такво какво јесте. И, коначно, није редак случај да момак или девојка који су већ чланови неке секте врбују свог партнера и емотивно условљавају наставак везе чланством у секти, објашњава Слободан Малушић.

Скицирајући начин "регрутације" нових следбеника наш саговорник истиче да секте обично пошаљу своје "извиђаче" у школско двориште како би осмотрили која деца беже са часова, имају лошији школски успех, поремећене односе са вршњацима или показују склоност ка неким пороцима, као што су пушење, дрога, коцка... А на питање – да ли су деца са слабијим школским успехом лакши "плен" секташа, Слободан Малушић одговара да би се такав закључак могао извести из чињенице да ова деца, насупрот бољим ђацима, имају више слободног времена које не испуњавају креативним активностима, већ "глуваре", мање су заокупљени обавезама, нису амбициозни и немају чврст циљ коме теже. Због тога на њих и "циљају" мисионари секти и култова, нудећи им "спасоносно решење" за већину невоља које су их снашле – за слаб успех у школи, низак углед у друштву вршњака, проблеме са родитељима... 

Како препознати дете које се уплело у мрежу неке верске секте?

"Родитељи би требало да се забрину и нешто предузму ако њихова деца нагло и без објашњења промене начин живота, пронађу нове пријатеље, али одбијају да породицу упознају са њима, увек у исто време излазе из куће, без објашњења куда иду и кад ће се вратити, усвајају нов начин облачења, психички се искључују из догађања у породици и на све родитељске покушаје да са њима поведу разговор имају обичај да кажу: "Ви сте своју биолошку дужност испунили, ја имам право да бирам свој пут и имам право да пронађем своје Ја". Наиме, то је став који усађују све секте. Међутим, највећи проблем настаје када либерално оријентисани родитељи све ове промене у понашању припишу пубертету и одмахују руком у стилу "проћи ће га бубице". Када схвате да промене у понашању не изазивају "тинејџерске бубице", већ гуруи неке секте, обично је касно за реакцију. 

На питање – којим се верским сектама деца најчешће прикључују, он одговара да су школарцима, на жалост, најзанимљивији сатанисти – њихови ритуали су често екстремни и пуни "сценских ефеката" који се виђају на филмовима и то је веома фасцинирајуће за тинејџере који су оријентисани на површинско посматрање појава и заслепљени спољним ефектима појава. Осим тога, клинци у пубертету најчешће су пуни револта, бунта и беса а кроз агресивне ритуале сатанистичких секти они прочишћавају своју негативну енергију.

--------------------------------------------------------------------------

Утицај секти на ментално здравље следбеника

Иако се у Међународној класификацији болести припадност верској секти не третира као болест зависности, стручњаци који изучавају дејство верских секти на психу њених следбеника објашњавају да гуруи разним менталним манипулацијама код својих следбеника изазивају психичку, физичку и социјалну зависност од секте. Код неких секти процес деструкције личности веома је убрзан и драстичан – познато је, на пример, да сатанистичке секте, посебно у фази иницијације, својим следбеницима у почетку бесплатно дају марихуану, екстази или хероин.

Испитујући ментални статус 353 припадника верске секте психијатри Конвеј и Зигелман дијагностиковали су депресивност у две трећине случајева, усамљеност у 68 одсто случајева, страхове и осећање кривице у половини случајева, а ноћне море имало је 60 одсто следбеника. Скоро сваки други припадник секте није могао да се ослободи мантрања и медитирања. Сексуално злостављање од стране гуруа регистровано је у 60 одсто случајева секте Божја деца.

Психијатри Лангом и Чемберс су истраживали дејство секти на душевно здравље 3308 бивших припадника 101 секте и дијагностиковали осећање страха код 83 одсто следбеника. Код више од половине њих дијагностиковано је безнађе, пад самопоштовања, депресивност, беспомоћност и осећање кривице уз поремећај стања свести. После изласка из секте, више од 70 одсто жртава примало је медицинско-психијатријску помоћ.